Arhiv tekstova

Nedilja prid nama su poklade, a i poslidnja tri dana u pokladama zovemo poklade, od nedilje ujtru do utorka u ponoć. Ko dotleg nije napravio obiteljsko prelo njeg je obavio u nedilju, a u ponidiljak i utorak prid Čistu sridu momci su se spremali da otprave poslidnji pokladni adet.

Vučenje, možda je bolje kazat kondrljanje, panja je jedan u nizu adeta koji nije priživio II. svicki rat. To je bila jedna od veseli pokladni zabava, koju su u našem kraju držali trećeg dana poklada, u utorak prid Čistu sridu. Nema pisanog traga kad se i ko u ovom kraju dositio ove zabave. Upućeni (etnolozi) u pismenima ne spominjedu da su je držali u starom kraju, barem ne ovaku. Ko i toliki drugi adeti i vučenje panja je samo jedna od karika takim el njima nalik adetima u drugim komšinskim i u malo daljim zemljama/krajovima. Više puta sam vidio ovaj zabavni adet.

Milovan Gavazzi je piso o vučenju pluga i oranju, š njim el s kakim drugim ratilom, primerice ralom u kraju di nisu hasnirali plug. Ovi običaji najčešće su izmišani s drugim veselim adetima u pokladama al i u drugom vrimenu.

Gavazzi upućuje da su digdi s plugom obrazdili staju krupne domaće živine (životinja) jel su virovali u magičnu moć brazde izorane gvozdenim dilom ratila. Brazda i gvožđe imaje moć da josag (blago) čuvaje od zarazni bola. Vrimenom su se sve više stočara počeli bavit i ratarenjom pa su obredno oranje podesili i željama ratara. Možda u lancu naređani adeta triba tražit i vezu vučenja/kondrljanja panja u našem kraju.

MOMCI I PANJ: Kadgod su se momak i divojka uzimali (udomili) zdravo mladi, med njima je bila mala razlika u godinama. Ako je koji momak dobrim (prilično) prikoracio vrime kad se svuko (odslužio vojni rok), a ni se udomio, on je iz godine u godinu bio sve matoriji momak, sve je teže mogo nać para - divojku. Još i u XIX. viku često se dešavalo da su se roditelji udivanili kad će i za kog udomit svoje mlade, da ne ne ostane mator momak. Taj adet je sačuvan u štivima i pripovidanju stariji (tako su uzeli i moji dida i majka, živili su zajedno dosmrtno).

Da se stariji momci našale i (možda) tako opravdaje prid svitom zašto se nisu dotleg oženili, kogod je o tom smislio šaljivu zabavu. A kako su poklade vrime zabava i ovaj adet su smistili u to vrime.

UDEŠAVANJE I VUČENJE PANJA: Panj je najstariji dio drveta valjda i po tom triba da podsića momke da i oni mogu proć ko panj, kojem nema više života, a završiće zaboravljen, potrošiće ga ko ogriv. Momci su za tu nakanu izabrali oveći panj, odozdol su mu potkresali žile da bude što ravniji, lakši za kondrljanje. Okitili su ga cvićom da bude izgledan, obvezali vrengijom (dugačko, debelo uže). Kako i priliči veseloj zabavi pogodili su (unajmili) svirca gajdaša el harmonikaša, a ako njim je doticalo pogodili su i bandu tamburaša. Najpre su se malo zagrijani vinom, a onda s bocom vina u ruki povukli panj sridinom puta. Ovim su momci šaljivo na svoj račun pokazali da još nisu omatorili ko panj i da ima nade da će se oženit, možda čim prođe korizma.

Panj su vukli sridinom puta u naseljima, a po vagašu (kolotragu) litnjeg (zemljanog) puta u šorovima salaša. Obično je najstariji momak sidio na vrvu panja. Svirka i pisma su izmamili gledače, narod na sokak. Žene su njim se rugale da su spali na to da vuku panj, kako ji nije sramota da se nisu oženili i dobacivale koješta nalik tim ričima. Momci su se kobajage (tobože) pravdali da su se tili oženit, al divojke nećedu da se udajedu.

Ako su putom naišli na divojku, uvatili bi je i izljubili, ispipali, lice ugaravili, natirali da poljubi panj, sve nuz njezino otimanje i skičenje. Kad su se okanili divojke darivali su je šargaripom (mrkvom) i bilim lukom. Na to se niko nije rasrdio jel je to samo šala, jel divojke krive zašto se momci nisu oženili, jel se one nisu tile udat. Da s momcima mogu ovako proć divojke su znale i na vrime se sklonile isprid razuzdani momaka, al su ji zato gledale kroz pendžer. Bilo je i kuražni divojaka koje se momcima nisu zdravo opirale, pa su i one izljubile momke, nuz svirku i smijanje.

Kad su momci obavili adet onda su panj dovukli i svezali za bravu vrataca starije neudate divojke, ko opominu da se paštri i da se uda jel ni ona nije ništa bolja od nji.

Panj, pa još dračov, dobro gori a koja ga divojka »talovala« dobro će joj doć za ogriv, pa se zato baš i nije srdila na takom daru.

VESELI OPROST OD PO-KLADA: Kondrljanje panja je našim starima bio poslidnji veseli oprost od poklada.

Bartul Vojnić Purčar, sridinom prošlog vika harmonikaš na velikom glasu, pripovido mi da je više puti sviro momcima koji su vukli udešen i okićen panj, s običajima kako se i ja sićam. Bartul je momcima sviro bećarce, el onda rado pivane starogradske i narodne pisme, a u novije vrime i šansone, ko na priliku u tridesetim godina popularnu pismu Ramona.

Ima di su šale radi magarca upregli da vuče panj. Okitili su ga cvićom i svirkom i pismom vodali ga putom. Krotki magarac je to sprdanje strpljivo podnosio, a kondrljanje panja je bilo tim veselije.

Posli je narod o ovom adetu dugo pripovido, nuz spominjanje imena momaka koji su bili konteni (spremni) na taku zabavu.