Arhiv tekstova
Sve lenštine ranit i Bogu je teško
Sveti Petar navek volo po zemlji ić. Kad mu dosadi gore, on samo mete torbu na rame, Bogu spremi palicu pa:
– Vreme je da malo vidimo kako se dole žive.
Nećedu dangubiti neg oma krenu. Idu tako i jedared u polju vidu di jedan pod kruškom leži. U kožunu, a vezo pošu.
– Šta si ti? – pita ga sveti Petar.
– Trgovac.
– Kaki trgovac?
– Kupujem od turskog cara maglu.
Bog ne kaže ništa neg krene dalje. Ode Petar za starijim al mu nije pravo, on bi da zna više. I jedared kaže Bogu:
– Šta ovaj priča nami kao decama?!
A Bog:
– Čekaj, jedared sve mora doć na red.
Idu dalje i sad dođu na potok, put ide preko ćuprije. Šta vidu?! Opet kruška, opet onaj leži pod njom.
– Šta sad radiš? – sveti Petar pita.
– Biće kiše – teram ribu pod ćupriju da ne kisne!
Sveti Petar bi u divan i već počo, al ondak Bog već kreće preko ćuprije. Šta će Petar, mora za starijim. Ide al mu opet nije pravo.
– Ovaj mene tenta.
A Bog njemu:
– Prestajem, tako je, al i ti mene tentaš.
– Ja?!
– Jesam ti reko: jedared sve mora doć na red!
Dobro. Sad ćedu oni opet u polje. Nisu dugo išli kad evo opet kruške. Pod kruškom onaj, lego na kožun.
– Šta je ovo?! Ovaj ima voćar od krušaka! – sveti Petar se sad već buni.
A Bog ništa, ko da ne čuje, već pita onog:
– Šta sad radiš?
– Sad sam čobanin, tudekana napasam čele.
– Dobro, kaži ti nami kud taj put vodi?
Onaj nogom mane, pokaže pravac i više neće da razgovara sa š njima. Sveti Petar bi se bunio al Bog samo krene dalje. Šta će Petar, mora za starijim. Idu sad i jedared evo devojčice, nosi dve kante pune sa s vodom. Bog nju pita:
– Kud taj put vodi?
Ona se žuri, ne staje ni da kantu spusti neg s punom kantom vode uperi ruku:
– Tamokana u naše selo.
Ode devojčica, ode i Bog, a sveti Petar za njim.
– Slušaj, Petre, ovu devojčicu ćemo dati onim čobanu.
Kad je Petar to čuo, on će se bunit:
– Bože, nemoj dat tu vrednu devojčicu za teg lenštinu!
A Bog njemu:
– Moj Petre, mora i tog neko da rani, a sve lenštine ranit i Bogu je teško.
Pričao Mata Radočaj, Starčevo, r. 1889. g., zemljoradnik
Do neba drvo, 1963.
