Arhiv tekstova
Za mal ošla
Ope će mo se pokupit kod baka Janje. Majka po mene poslala igle i vunu da joj baka Janja počne šule pa sam ranije ošo. Taman to baka Janja poradila kad stižu, smišću se. Čudo božje baka Tonka započinje. »Čuli ste da za mal ni ošla Marta frulicina? Niki dan bila kod nji vašarit rena za Uskrs. Od svačega smo se divanile al ni ni naspomenila da joj štagod fali. Divanila kako ju crkva ne promaši ni priko nedilja a kamol da ne ode nediljom jel svecem u crkvu. Faljila se da j još glavna u kuće, da ju za sve triba pitat. Ta još se faljila kako će imat veridbu u subotu. Da će i tu bit sve po njezinom, da j naredila diće bit veridba pa i šta će se jist. Da će bit i kuvanog i pečenog mesa, kolača deset fela a torta tri fele. I vrag ne spava čeljadi, danaske čujem jutro potli veridbe završila u bolnice. Kažu da joj šećer tako naglo ošo gore da su ju na jedvite jade spasili. Dlaka falila da baci kašiku. Čula sam za svakake bole al da od šećera mož umrit to još nisam čula. Oma mi u glavu došlo da se Marta cigurno prijila slatkoga na veridbe. Da j prisnapila s kolačma i tortom pa joj taj šećer iz torta i kolača skoro došo glave. Strina Evča u smi. Ugušiće se, grca, štuca, kašlje. Kroz smi divani: »Baka Tonka vi ste baš zaostali. Vi ne znate šta j to kad si bolesan od šećera? Pa di vi živite? Ta ritko ko danaske nema šećer. Znate koliko ima rizanaca u kore a za šećer ne znate«. Baka Manda skočila: »Evča kako možeš reć da j Tonka zaostala. Ta ni Tonka doktor da b znala kaka j bola taj šećer. Ni svaki doktor se ne razumi u sve bole a kamo l da se Tonka razumi. Da ti stid bude tako reć staroj ženi«. Strina Evča obisila brunde. »Bome kako j danaske došlo vrime da ima svakaki bola onda vala ni ovo da j Marta ošla od šećera ne b bilo nikako čudo. Al koliko ja znadem taj šećer, ta bola za koju kažu da odviše nevalja ni dotog jesi se prijio kolača jel torte. To j ono kad ti krv nevalja pa ti ne bude dobro«, baka Marica će. Svi gledu u baka Janju, divani: »Sve sam čula čeljadi. Marta za mal da j zafaljila al mi čudi da se drugo štagod ne spominje. Čeljadi u kojem smo vrimenu? Pa korizma j čeljadi. Jel Marta zaboravila šta i kako iđe u korizme? Ko j nje tiro da veridbu pravu u korizme? Ako j već mislila sve tako napravit nisu mogli mal prija jel potli. Sve j bilo kako Tonka kaže jedino Tonka ni naspomenila da su na veridbe bili i muzikanti. Tamburali do koje doba pa još doveli nikaku skoro golišavu da piva. Čula, ni da se pilo već se lokalo. Koda im sve poslidnje. Jedne kući odneli prija dvanajst a jedni spavali za astalem. Kaki šećer? Išla ko u crkvu, Bogu se moljila svaki dan a glete šta j naradila. Selo od nji divani. Prija b rekla da j Marta ošla s pameti. A dragi Bog? On sve vidi pa tako i dariva, opominje al bome i uzimlje. Kako vidim u poslidnje vrime svit mlogo šta zaboravlja a kad dođe nevolja onda Bože pomozi. Kad triba poštivat Boga onda nek to kogod drugi radi«. Bome študiram i ja, u šećer i umiranje se ne razumim al cigurno znadem da baka Janja ima pravo. Dobro strina Marta i prošla. Znate kako j to? Da j ošla već bi ju i mlogi zaboravili.
