Uranio, umio se pa študiram oću l užinat jel neću. Na astalu vidim vrućeg kruva u jaja a kad mi još i zamirisalo jilo, šta ću neg čalabrcnem. A pravo da kažem kruva u jaja već dužje ni bilo pa sam se i zaželjio. Taman prizalogajio kad evo unilazi faš Joza: »Faljen Isus čeljadi. Jeste uranili?«. Odgovaramo a ja se oma dižem pa ću: »Ajmo na dvor, na sunce. Lipše napolju neg unutri«. Fašu donesem hoklicu na koje uvik sidi a ja sidnem na moj stolčac. »Jel kaka nevolja faše jel štagod dobro? Otkale ti?«, pitam ga. »E moj faše ne znam kako da ti kažem. Koda se okrenio cili svit naopako. Što cili svit al i kod nas eto belaja faše. Kako su počeli škulari ovu bunu mlogo šta se i kod nas priokrenilo. Gle faše biće ope kako se moderno kaže kriza. Znaš šta j to kriza«, faš Joza će. Gledim ga pa se ko čudim. I fašu svašta spadne na pamet. Študiram pa mu odgovaram: »Faše šta divaniš? Ta kaka kriza? Ta faše otkad znam za sebe uvik nam bila nikaka kriza. Ta kriza to j kod nas ko Faljen Isus da kažeš. Koju krizu nismo priživili? Ta mi vala ne b znali živit da nismo u kake krize. Šta ti sade spalo napamet?«. Češe se faš iza glave pa po brade, odgovara: »Faše slušam ženu kod kuće. Uskrs sam što nije a kokoše slabo, ta nikako ne nesu. Študiram, kako iđe ovo vrime, sad ovako sad onako i kokošma se vala neće. I evo nam kriza za jajca faše. A ope gledimo kako se jajca fajn trošu ute škularske bune pa študiram da će bit još veća kriza. Jest da svako ne potrefi al letu jajca koda su badava. I gle sade faše, svake godine ode gore cina jajcima prid Uskrs. Koliko će tek sade otić cina gore? Kokoše ne nesu, buna ne prolazi a Uskrs sam što nije. Ta stra mi i da će se jajca u bune potrošit a kokoše će slabo jel ništa snet. Da ne crtam vraga na zidu pa da bude da jajce ne mož ni u dućanu vašarit za Uskrs. Štob rekli da jajce ne mož nać ni za lik. I kud baš sade kriza za jajca? Baš za Uskrs faše«. Bome mi ope iznenadio faš. I taj baš zna kadgod kazat. Kako mu ovako štagod i spadne na pamet? Kriza za jajca, triba se sitit. No ne b mu ja zno oma kazat da u kuće ne divanu da već nedilj dana u zadnjem dvoru nismo ni jajce pokupili. Jutroske se eto štagod malo jaja pokupilo pa se za užinu od želje oma potrošilo. Odgovaram mu: »Dobro si reko faše, ima istine. Sve iđe da mož bit da će za Uskrs bit kriza za jajca. Zato se triba moljit da i ova kriza prođe što prija. Pravo da ti kažem, kase još bolje proštudiram ako ništa vala će dragi Bog dat da ova kriza ne bude zalud. Da se nate bune zalud jajca ne potrošu. A Uskrs će mo vala nikako priživit. Ta i brez šunke j kadgod bio Uskrs pa smo priživili a kamo l da sade nećemo brez jaja«. Ope se češe iza glave faš. Poznajem ga ko staru kantu, ko svoj džep. Znam šta mu na pameti. Obliziva se pa će: »Faše a da mi jedan špricer sunemo. Važno da ni kriza u vinu. Za jajca će se vala ako niko drugi onda dragi Bog pobrinit. Znaš kako se kaže. Biće nikako. Uvik bude«.