Komšijska dica se naručila priko unuka Marina i baš se oklopilo da će u isto vrime doć i faš Joza. I svi došli. Vidim faš Joza iznenadit. Vrpolji se na stolcu, ne razumi šta j sade ovo. Divanim mu šta će sade bit. Ta faš volji odviše divanit a prošo ko malo ko. Od maloći vrag vražji. Oma dicma nudi da im on izdivani kako j ko dite štrofovo. Dica viču: »Mož, mož«. Kaže da j dosta put štrofovo al je ovo bilo baš, pa će: »Dico kadgod bilo drugojačije. Dica su morala radit. Svakom se našo posov i ni se moglo izbirat. Ovako j bilo jedne subote. Sam što j svanilo podizali se. Dok dada upreže majka mi deklemuje šta sve triba radit kad odu: ‘Oma š pokupit  jajca i guske pušćat na sokak da iđu na Dunav. Baka ne može na noge pa š joj ugrijat mliko, podrobit kruva u njeg pa joj dat da jide u krevetu. Onda š naranit i napojit krmaču, kokošma dat. Donećeš sina u pojatu i naranit i napojit kravu, kobilu i šdribe. Kad dođe vrime neka zaboravit otvorit kapiju da guske možu unić kad se vratu. I danaske nema it sigrat se’«. Faš Joza nastavlja: »Bio sam veliki obešenjak. Mene sam sigranje bilo na pameti. Voljio sam tentat, paklit i nisam baš slušo. Mal potli kad su ošli oma po mojmu, pristavim grijat mliko. Mrsko mi bilo čekat da se ugrije već odem pokupit jajca. I dok sam kupio po dvoru tento sam oroza i gusana. Taman nakupim punu košarku gusan i oroz mi poviju. Ja biž, potepam se, spadnem i poluplju se sva jajca. Kasam došo ono mliko izvrilo. Študiram šta ću sade dat baki? Sitim se da u kjeru ima u ćupicama kiselog mlika. Dok iđem vidim kera se naoštrio otrest mačku. Kako otvaram kjer mačka mi kroz noge unutra a za njom kera. Mačka biž na astal a kera će za njom. Prospu se sve ćupice mlika na astalu. Baka misto podrobita kruva u mliku dobila na kraju masna kruva. Krmača mi u glave al se uputim u pojatu. No vrag nema mira. Čujem štagod škrca. Krmača provaljila iz kočaka. Davno j dada reko da će vrata opravit. I kuće neg u bostan. Riva l riva. Za njima došle guske i kokoše. Izrivali, iščeprkali sve. Da je moljiš neće iz bostana. Kad neće šta ja tu mogu. Mislim se e saću mal dat na sebe pa onda naranit kravu i kobilu sa ždribetem. Iđe najglavnije. Makar bio mali al sam svašta voljio probat. Nema se duvana a kamo l cigaretli al smo mi dica izmislili štagod što vam ne smijem kazat. Pokupiš pa osušiš i kad triba sam zamotaš u kaki papir pa pućkaš. E to j bilo štagod. Zavaljio se u sino zamoto, pripaljio i pućkam. Zadrimo. No vrag ne spava pa se od te cigaretle zapalji sino di sam ležo. I ja skoro gorit počo. Trč do bunara. Vuci vodu, poljivaj, gasi. Taman ugasio a na poslidnjem kablu pokida se štranga od kabla. Kabov osto dole u bunaru. Taman podne, najveća zapara a ja se pristavio u komarnik. Ni tu nisam mirovo. Metnem obadve noge zaglavu tako da je ne mogu skinit i tako dočekam moje iz Atara. Silom su mi noge svukli, za dlaku doktor moro doć. I tako sam dico skoro sve poradio taj dan. E to veče sam štrofovo. Kaiš radio tako da nedilj dana na dupe nisam mogo sist a za sigranje nisam smio ni pitat«.