Arhiv tekstova

Babine, prastarovinski adet (običaj) Bunjevci tu i tamo dilomice drže još i danas, najviše da upotpune proslavu radosnog događaja, rođenje diteta. Babine kod Bunjevaca imaje više značenja:

BABINE: 1. babine su prva tri dana posli rođenja diteta, a u tom vrimenu su ga krstili i čuvali u već spominjanom komarniku. Od prvog dana posli rođenja diteta, kuma, porodiljina mater, sestra el kogod iz bliže rodbine porodilji su donosili užnu, koja je bila toliko bogata da joj doteklo i za večeru. Za ilo su najčešće donosili gusto ukuvanu frišku čorbu (juhu), s ukuvanim pileškim mesom, el mesom golupčića u vrime kad se legu. Porodilja se najpre naila čorbe, a posli je ila mesa i oglabala (oglodala) košćure (kosti), a oko polak ila ostavila je za večeru. Ilo su joj doneli u loncu, u kotarici pokrivenoj lipo rađenom (s ručnim radom) salvetom. Žena je kotaricu držala u krilu da se čorba ne izloćka, a sidila je naprid nuz kočijaša.

2. Babine su i kad gosti dođu vidit dite. Pa adetu najpre su pozdravili porodilju i posli pogledali dite. Nikad nisu isticali njegovu lipotu, da ga ne ureknu, već su pogađali na kog je. »Je, izmetnio se na didu, el majku, el...«. Kad su kazali da na koga zdravo liči onda je pljunuta mater (ako je cura), el pljunut otac (ako je derančić). I dok je dotični tako falio dite onako negleduš je zavuko ruku pod uzgljančicu (jastučić) i metnio dar, najčešće u novcu. Curi je po di ko metnio zlatan lančić, el tanki karperec (narukvicu) kake su onda nosila dica. Vridnost dara je naspram gospodarske moći onog ko ga daje. Dite se ne mora darivat, al je red da se dariva. Ovog adeta se i danas drže tušta čeljadi.

Ko je došo u babine njeg su dočekali svekrva i druga čeljad iz obitelji, ponudili ga sitnim tistom (kolačićima), a ako su došli iz daljeg, el iz druge pustare, onda su ji ponudili ilom, ako ničim drugim onda su njim nasikli divenice el šunke, nje je bilo u svakom bolje stojećem domazluku. Nuz ugodan divan i kratko gošćenje obavili su babine i očli svojim putom (natrag).

Ako su o ditetu divanili izvan obitelji, pa ako dotični nije znao kazat na kog se izmetnilo, najčešće je kazo: »Izmetnio se na se, ko malo prase«. Taki opis diteta je značio da se po crtama lica ne mož pogodit na kog ono liči.

3. Obično prve nedilje posli krštenja roditelji diteta prave babine, obiteljsko slavlje, kad dođu pretelji, porodiljini roditelji s jedno-dvoje dice, kumovi i ako su pravili babine naveliko onda su zvali još kog iz roda. Užna je svečana, a po adetu najpre je morčija čorba (juha od biserke), meso iz čorbe sa sosom, često pileški paprikaš s rizancima el s nasuvom sa sirom, pečenica (pečeno meso) s duncom (od tunja, brisaka, višanja i sl.) i s kiselišom. Užnu su zasladili obavezno s (otezanom) pogačom s makom. U starovinsko vrime užnu su zalili vinom, onda najčešće kevidinkom, el kadarkom.

Danas kad najviše dice krste nediljom onda tušta nji prave babine, posli krštenja diteta skupe su kod porodilje i goste se svečanom užnom.

PRAZNOVIRJE POSLI ROĐENJA: * Kad-god prija i posli rođenja diteta u toj kući nije valjalo (nije slobodno) bacit lupinje (ljuska) jajeta¹ na đubre (stajnjak) jel ga otaleg mogu skupit vištice i od njeg napravit kaku nakazu od diteta i podmetnit ga, zaminit s novorođenim zdravim ditetom. Da se to ne desi reduše su lupinju jajeta izdrobile i bacile piležu el su je izložili u šporelju i sl. (Kokoškama dok nose jaja triba kalcijuma za lupinju, zato su čapale krečom umazan zid i rado poile lupinje jajeta).

* Kadgod su žene sudoper (krpu za pranje posuđa) posli pranja sudi rastresle i ostavile da se osuši, jel ako ostane zgužvan mož ga uzet vištica. Posli šurovanja (ribanja) kotla čutak (smotuljak slame) su rastresle, bacile na đubre i prikrižile ričima »Križ u ime Isusovo«, da od slame vištice ne naprave nakazu.

* Mater je posli porođaja, do blagoslova, morala sa sobom nosit koren raslinja sv. omana (lat. Inula helenium L.).

* Ako je dite žensko mater mu mora napravit tri bebice (lutkice), u nji metnit malo soli, bilog luka i mrvica kruva.

* Posli kupanja bebe, prija neg prolije vodu, mater je mora prikrižit.

* Dok je dite u komarniku mater priko kolivke mora rastrt svoju pregaču.

Ovo samo nika od virovanja koji su se držali naši stari, a najveći dio je iz zbirke Marka Kopunovića.

* * * * *

¹ Jaje ko znak nade i uskrsnuća ima više značenja. Ono je najčešće bilo, krto, a iz njeg takog rađa se nov život. Jaje se spominje u mitovima više naroda. Snagi malog zametka u jajetu tušta nji su se divili, jel se iz njeg izleglo pile, na svit izašlo kad je probilo lupinju jajeta. Zato je jaje i znak plodnosti.

* Po niki narodi su jaje mećali i u rake da bude rana onom ko je posli smrti otputovo na onu stranu. (Baš tako kako je i rana zametnutom piletu prija neg se izleže). Ima naroda koji drže da je jaje zametak iz kojeg je nasto svit.

* Danas na svit dolazi najviše živi stvorenja iz jajeta (ne samo iz jajeta u lupinji). itd. U nas je uskršnje jaje i znak prolića, podsića na buđenje raslinja (biljaka).

* Tušta puti sam ko dite baco usprdak (prvo, malo jaje koje snese kokica) priko krova salaša. To je ostatak virovanja da jaje triba zakopat tamo di je palo, da kuću čuva od groma.

² Oman (ovo rastinje je dobro ko narodni lik i zato mu narod dodo »sveti«) od njegovog isickanog korena, koji lipo mriši, spravljali su teju (čaj) i hasnirali ko lik protiv velikog kašlja i bola (bolesti) organa za disanje, kožni bola, reume i sl. Kadgod su omanovim dimom rastiravali kumarce.