Arhiv tekstova
Stara i nova
Čeljadi, istina j kad kažu da j štagod i »do godina«. Baka Janju baš uvatilo, ne pušćaje. Ispratili staru i dočekali novu a ona poručiva da ni još kadra redovno putovat. Poručiva da ope dođemo kod nje na divan. I tako sam se oma sutra pridveče potli Tri kralja zaputio kod baka Janje. Bome baka Janja pripravila za ponudit kolača svakojake fele. Kaže da se za Božić pripravilo ako ni ko za svatove onda ko za veridbu pa tušta i ostalo. Nismo redovno ni sili strina Evča u smi. Svi ju gledu u čudu a ona će: »Baka Janjo kake to kolače nudite? Pa vi uvik divanite kako j prija bilo. Kako baš i ni bilo kolača za Božić. A sade evo glete šta nudite. Da j sade ko prija nasladili bi se ko patke piska«. Vidim baka Janja ni da vri već je provrila. Skočila, vala su ju krsta prošla. Naglas će, skoro viče: »Evča, ti mene ludom praviš. Ta znaš kako j to danaske. Snaje priuzele vlast. Ko još nas babuskare pita štagod. Peče se ono što j na televizije jel ono što se nađe na tom sokoćalu od mobilnog«. Bome sade vidim, baka Janja j ope ona stara kajoj ni vrag ne fali. Kad se ona razbisi nema tu jel stara jel nova, jel pofalila jel ozdravila. Uvik ista. Nagla. Ralje kad otvori vatra iz nji iđe. »Dobro, dobro baka Janjo nisam baš tako mislila. S vama ništa ne mož na šalu. Čeljadi, triba se radovat što j stara godina bila dobra a još više novoj. Triba tako študirad da će bit uvik bolje. A sve iđe na to. Glete šta su rekli nanom sokoćalu od televizije. I glavni su rekli dok su čestitali. Triba sam da virujemo i ništa nam neće falit u novoj godini. Triba da budemo ko jedan. Biće ope teško al mi će mo izdržat i vala pobedit ko uvik«, strrna Evča će. Bome ka j sade baka Marica skočila pa otvorila ralje. Ne zaostaje za baka Janjom ni za dlaku: »Evča, ta ni čudo što ti Janja kaže da su ti vrane mozak popile. Ta prija će nebo spast na nas neg da ti potrefiš štagod pravoga kazat. Pa kako nisi naspomenila kako j u stare stalno bilo nikaki buna. Cile godine mal, mal pa se kogod bunio. Kako se sade nisi sitila kako su škulari digli bunu i na sokaku ispratili staru godinu a dočekali novu. Što su škulari ispratili staru i dočekali novu al oni se i dalje bunu. I dalje su na sokaku. Ta svi divanu a nigdi ne mož vidi. Evča, Evča, kažeš biće u nove dobro pa i bolje neg u stare. A mi počeli staru kako smo ju i završili«. Bome vidim baš je potrefila. Strina Evča ni da pisne. Bome ni baka Manda ne čeka, i ona ima šta reć: »Ja bome Evča ne razumim skoro ništa što divaniš. Razumim da se obećava ko uvik, da se divani da nam niko ništa ne može, da j na naše strane istina. Evča, al taj divan uvik slušamo. Kako niko ni reko da će skupoća u nove godine bit manja neg u stare«. Na to će baka Tonka: »Čeljadi mi sam moramo imat sriće uve nove. A ako se ne moljiš nemaš ni sriće. Tribamo se moljit za sve. Tribamo se čak moljit da u nove godin bude jaja jel od dva jajcet mož cili dan živit. Kako vidim tribamo se moljiti da u nove godine bude te nafte i gasa na šta sve iđe. No ne triba svakom ni virovat već se sam moljit. Moždak ondak i bude štagod«. Sve se izredale a ja bome i ne smijem reć naglas šta mislim. U sebe ću što vala sam nebo čuje: »Kako se mi moljimo jel stara jel nova nama sve jedno, uvik nam ista. Jedino nas ima sve manje. A kase bolje proštudiramo možda j bolje da se jedni i ne molju jel od njeve molitve ima sam štete«.
