Arhiv tekstova

Na tač

Otoplilo i klupčica oživila. Baka Janja i druge zauzele svoje misto na sokaku. Malo se ko još gužvu na klupčice jel dugo nisu sidile na nje, zaboravile da se kadgod triba i satisnit. Ja izno moj stolčac pa se komotno namistio. Baka Janja ovaj put pridupridila strina Evču pa će: »Eto, čeljadi moja, ovo vam moram kazat da ne trune u mene. Ni za pofaljit se, al cigurno ja nisam kriva. Ta godine su to, ko će sve popamtit, što j‘ bilo, što j‘ sade pa se još brinit kako i šta će bit.  Znam da sam izlapila, al nisam baš mislila da sam ovoliko. Slušajte. Pofaljila sam vam se prija misec dana da smo se u kuće ponovili. Kupila dica novu kujnu, kako bi se po novom, moderno kazalo, kujna ko svemirski brod. Nisam se bunila, odavno moja ni poslidnja, al i ona kujna od prija je mene bila dobra. Da krenem. Niki dan snaja mi kaže da će oni it oma ujtru u varoš, a ja da u podne pristav sve kuvat i peć. Sve pripravila, a ja sam da krenem u dvanajst . A u nove kujne sve, što b‘ rekli, na tač. Ko ne zna šta j‘ na tač da kažem to j‘ ono kad prstem sam pipneš. Nit pritisnit puce, nit okrenit, sam pipnit. Jeste ona mene pokazala kako šta, čak sam i probala i zapisala al sve to ispalo ko da i nije. I tako ja krenila pipat, napipavat. Pipnem ovo za otključat, neće. Pa ovo. Sve se palji pa se gasi. Iskaču strilje, crte, plusevi i minusi kako b‘ moderno rekli. Odmorim pa ope‘. Popijem  piluru da se umirim. Pa ope‘. Pa popijem drugu, neće. Ko da kujna iđe na pilure, a ni na tač. Bašim se ja posla, pipanja i kujne na tač. Vidim od jida i maramu sam skinila, kika mi se rasčupala. Pendžer otvorila da se razladim. Prokuvala ja, al na tač neće. Covala sam da se ispovidat moram. Došli kući iz varoši. Još s vrati viču da mećem tanjure. I šta da vam kažem kako su se iznenadili kako nema ni tanjura ni jila. Ni da ni gotovo već i nema«. Gledim, strina Evča se sjaji od dragosti, sa‘ će ona baka Janju poklopit: »Baka Janjo, Vi ste baš zaostali. Pa to j‘ sad odviše moderno. Na tač. Sve u kujne na tač. Ta to i mala dica znu. To j‘ lako i naučit. Pipkaš i ništa ne možeš pokvarit. Sve iđe, što b‘ rekli, samo od sebe. Ta na tač iđe mlogo šta u današnjem svitu«. Bome ni ni završila redovno strina Evča, a baka Manda skočila: »Janjo, imaš pravo, ni da imaš pravo već i više. A ti, Evča, lako se tebe pravit važna, imaš skoro po vika godina manje neg mi pa ti sve lako. Da j‘ dragi Bog tio, on bi oma sve napravio oma na tač a ne b‘ se sade sitio napravit to nama starima. Vražja su to posla«. Baka Marica objašnjava kako j‘ i ona tako prošla sa mirakulom od veš mašine i mašinom za sude: »Evo, i ja vam od sramote nisam tila kazat, i naše pranje ostalo neoprano. Ni ja nisam znala pipnit kako triba. A te mirakule za pranje sam ćutu. Sna se brundala cili dan ko da sam tila da se ne opere«. Vidim i baka Tonka će: »Žene, Marne pa pusto ti bilo prijašnje kujne i svega. Bio šporenj. Naložiš i na njemu kuvaš, pečeš, još i grije. Ta ugriješ vode, opereš na dvoru šta triba. Brez da j‘ na tač, a moglo se svašta, skoro sve. Sade kako vidim još malo pa će se rodivat i umirat na taj tač. Vala to nećemo dočekat, al kako iđe ko zna«. Ćutim al se mislim, ta da one znu šta sve danaske ima na tač, šta će sve već sutra bit, noćaske bi otpakovale na ‘naj svit kake su. Jel to na tač val za svakog.