Arhiv tekstova

Di ste, šta li radite

Ja sam mislio da onako ko prošli put ne mož rdnit kapiju. Al vala i mož. Svi se trgli  ka j’ rdnila. Vala sam mislio da j’ spala. Baka Janju požuriva, bome i dragog Boga priziva i to baš i ni milim glasem. Ka’ sam ošo u stražnju sobu sve već sidu, spušćale glave, obisile brunde štob rekli. Baka Janja drži litaniju: »Čeljadi, šta sam ja vama niki dan rekla? Šta sam ja vama još potli i posebno poručila, pa vas još svaku zvala nanovo na telefon da vas podsitim? Glete mi u oče kad vam divanim«. Niko ni da podigne glavu. »Da čujem, nevolje jedne, nesriće jedne. Jesmo se dogovorile da ćemo it na ono veče kad naši, i stari i mladi, i dica, sprimu se divanu i pivu po naški. Jeste l sve klimale i sve vikale, oćemo, oćemo. Još ćemo i komšinice povest. Ja bila, i povela. Jes da j’ došlo naroda, al moglo j’ i mlogo više. A di ste vi, ni jedna se ni promoljila, nit mi da ne može jel neće doć. Jedino Marin, naše milo dite bio, bio pa se još i opravio i najlipše divanio«, viče baka Janja. Prostriljila pogledem strina Evču pa će: »E sad, Evča, da čujem di s ti bila. Ti vazda politiziraš, po naški baviš se ni s čim, mlatiš praznu slam. Da te čujem, pa onda sve Vas redom«. Bome ovaku ju bisnu vala ne sićam se da sam vidio. Strina Evča se skupila ko miš pa će: »Eto, eto, ja sam gledala televiziju. Bila skupština i tako su se divanili lipo da mi sve izašlo iz glave. Baš su se onako od važnog svađali. A što j’ najlipše ko i uvik baš su pravedno odlučili. Da nam svima bude oma bolje«. Baka Janja privrće očima, pa upire prstem redom. Baka Manda objašnjava kako im u goste onda baš došla kumica od njezine unuke. Ni bila od prošle nedilje na divanu pa joj bilo sramota otić. Ni se ni okrenila a vrime prošlo. Baka Marica smuvana ko na špornju da sidi, pa će: »Eto, ja sam gledala seriju. Sve se u nje zakomičkalo da sam se odviše zabrinila. On joj se toliko udvaro a dada ne da. Pa Bože dragi uvik majka, jel svekrva štagod neće jel bušu, al sa’ j’ dada zapo pa ne da. I na kraju pristo. Baš mi bilo drago. I ka’ sam vidla koliko j’ sati ono ja već uveliko kasnim. Pa se onda nisam ni kretala«. Baka Tonka kreće objašnjavat kako j’ mislila it no počela j’ kišica padat pa se ni tila krenit taka bolešljiva. Da još pokisne i potli joj pofali. Ka’ se onda baka Janja digla, skinila maramu, zasukala rukave pa krenila: »E, moja Evča, ti si obnevidila od te skupštine, oslipila. Pa tamo da ni svađe bi ko u raju. A kad oni odluču, onda narodu žulji. Češemo se di nam ne srbi. A ti, Mando, šta ti imaš vodit što b’ rekli zapisnik kad dođe kumica od dvajst godina. Šta ima baba od skoro sto godina slušat šta se dica divanu. Marice, Marice ti još u filmove viruješ. Ta di još majke i svekrve, a kamo l dada štagod odlučivu. Uzmu se, ako imu od koga pokupu novce i odu obaška. Ta svi budu sritni da makar u selu ostanu, da ne odu još dalje, do trulog zapada. A Tonka moja, ta tri limuzine imate u kuće i još više šofera. I niko ti ni mogo donet. Bolj kaži da nis’ imala volje jel ti mrzilo«. Gledi u mene baka Janja, a ja ću: »Pa eto, da mi pita kogod di su bile šta s’ tu radile ja b’ reko svagdi, sam tamo di su tribali i obećali nisu bili a da su pametno radili i nisu. A ako mi naše nećemo doć gledat, pomoć i poštivat ko će?«.