Arhiv tekstova

Svega ima, sam fali Tarzan

Bome svi smo se trgli u kuće ka j‘ rdnila kapija. Čujem kako tabanju, ko da bižu, pa čujem Baka Janju kako požuriva druge. Ka‘ sam ošo u stražnju sobu, one sve već sidu poredane. Baka Janja već započela divan: »Čeljadi, jeste čuli? Ta ovo nema sad više sam u džungle već eto ima kod nas u komšiluku. Jeste l čuli u Apatinu vidili nikaku veliku crnu mačku što zovu panter. Što j‘ velika i crna, ta i naše se mačke u kuće nagoju i budu crne ko gar, al nikad ne dostignu sto kila pa još kažu da oće i čoveka napast. Taki mačaka sam ima u džungle, tamo se odviše teško du vidit a ova se šeće u po dana, špacira ko da j‘ na korze. Oma ju uslikali i javito da se triba pazit kad se iđe u šumu. Ko će nas sade branit još i od nje?«. Baka Manda, vidim natrafrita, objašnjava kako su nam eto nike godine došli u šumu i atar oni vrazi šakali pa otale odvijali ondal lisice, a lisice ku‘ će neg pravac u selo. Prazni kuća, dvorova kolik oš i one se llipo razbaškarile pa se častu kokošma u selu. »Čeljadi, ajd što su se oni doseljili al što nji sade ima da više ne mož njima vladat. Nit onim vražjim šakalima u šume i ataru nit lisicama u selu. Niko se za to priviše ne sekira nit se brine. A šta ćemo ako nam se i ovaj panter za stalno naselji pa ji bude i više. Pa taj može i čeljade pojist. Ko će nas i od te nesriće branit?«. Strina Evča vrti glavom i oma kreće: »Ne triba se brinit. Svi su se digli, policija, lovci, ovi što se ko brinu za životinje i ovi iz zološkog kako kažu. Svi ga tražu i sam što ga nisu našli. Čak ga i sa neba tražu. Kažu da ima nikaka mirakula što leti i snima. I kad ga lipo nađu, ima jedna puška s kojom će ga uspavat. Triba sam malo virovat kad vlast divani , šta jeste a šta nije, šta i kako triba radit«. Na to će baka Marica: »Pa ovo j‘ sade kod nas ko u džungle, ko u cirkusu jel ko na filmu, ta ko na televizije. Koga svega i čega nema kod nas. Utirali nam stra da skoro po sokaku i dvoru ne mož odat bez brige kamoli po šume jel ataru. Digod se okreneš šakali jel lisice, a sade i ovaj panter došo paklit. Ta svagdi ima ko gospodari, al kod nas ko da baš i nema. Kod nas ko di šta stigne i može taj zavati. A narod se danaske ulinio pa trpi lli trpi. I ko što vidim nikog se tu ne mož rešit. Svi zaštititi i sa svakim ko u rukavica triba. Ovog pantera ćemo kad ga spazimo uspavat. A šta ako on dotle ne uspava kako čeljade?«. I baka Tonka, koja j‘ odviše smušita, vidim ne čeka već i ona nastavlja objašnjavat kako j‘ i ona čula da j‘ nikaka velika mačka što zovu panter pobigla odnikud, al se ne zna i otkale. Došla kod nas ko da j‘ spala s neba i zadala nam eto briga. »I sade eto svi štagod mudrijašu, svi štagod znu i objašnjavu a tog pantera ope nigdi nema ko da ga s miseca tražu. Kako nas sam znu nać kad triba platit struju, vodu jel porez? Jel ono što nam naplaćivu što nam odvlaču jel odvlaču vodu čega i nema. A jednu mačku pa još od sto kila ne možu nać. Nema tu pravoga gazde, čeljadi moja«. Vidim baka Janja mi gledi, a ja ko zapeta puška: »Eto, svega imamo, i džungle i cirkusa, i svašta u komšiluku i na televizije, nama fali još sam da Tarzan da dođe i sve posvršava«. Baka Janja od dragosti skočila sa stolca.