Arhiv tekstova

Politika

Kako j‘ ovo zakišilo ja se uplašio da sade od klupčice neće bit ništa. No, ni ispalo tako. Sam smo se vratili na staro, u našu stražnju sobu. I nisam se ni okrenio prošlo vrime potli škule. Napiso što triba za sutra i već čujem kapiju kako se otvara. Kera laje i graja se čuje. Pa to ko da j‘ cili sokak žena unišo, a ni nji pet.  Ništa i ja za njim. Posmišćali se. Majka došla pitat oćel kogot ovu po novom, modernom, »tri u jedan« jel će po starovirski. Neće niko ništa pa baka Janja kreće prva ko uvik. Divani kako j‘ od kade je zaladilo i zakišilo stalno isprid televizije. Kaže da ne gledi one stranske serije, lemunade što se kaže, već što bi rekli malo šara, privrće po sokoćalu. I tako j‘, kaže, naletila na divan od politike. I oma se sitila strina Evče i njezinog što bi rekli politiziranja. Al kaže da tu nisu ni spominjali kersku politiku od niki dan već da j‘ ovo bilo štagod mlogo ozbiljnije. Pa će: »Čeljadi, pa ovi odviše pametni ljudi što su divanili od politike su rekli da j‘ politika izmislita zato da svaka država iđe naprid, nikako da stoji u mistu, jel ne do dragi Bog da iđe unatrag. Da čeljad bude sritna, da se ženu i udaju, da se dica rodivu, da svi radu i lipo zarađivu, da se ne ratuje i svađa međ sobom i s komšijama. Da na svakom mistu di se štagod odlučiva budu vridni i pošteni i da oni odlučivu i radu najbržje što se mož. I šta sve još ni. Teško nabrojat«. Vidim strina Evča se pripravlja. Na njezinom je sad terenu, što bi rekli, pa će: »Čeljadi moja draga, žene, Marne dite naše, eto, vite da sam ja od početka pravo divanila. Politika je u svemu i svačemu. Svagdi pomaže da nam bude bolje, da iđemo naprid. I kod nas i u svitu. Da sam mlađa sam malo i ja b‘ ošla jel kako se kaže unišla u tu politiku«. Već sam naviko da se potli strina Evče baka Marica razbisni, al sade se to ni desilo. Vrti glavom i onako, ko da se i ne čuje, potijano, će: »Bome, Janjo, kod nas se baš ni zdravo divanit od ovake politike što ti divaniš. Znaš da država ne volji da kogod baš naglas, a ni ovako često ko mi divani da štagod ne valja. Kad na televizije kažu da skoro sve valja. Pa i da smo najbolji. A mi se često zanesemo pa opletemo po državi. E, Stano moja, da j‘ to tako kako ti divaniš onda bi mi žurili da metnemo vlast, da se bavi politikom, da se radi.... što prija i bržje a ni da će vala po godine proć a mi nemamo ove što se zovu ko vlada. Imamo, a nemamo. Misto nji kogod drugi sve radi. Bolj‘ da ćutim«. I baka Tonka kaže da njoj ni jasno kako se u politiku, pa još u vr, metnu oni što su lagali, krali, privarili.... pa još kad se opravu ko anđeli izgleđu. Pa je još isponova više put biru. Sa‘ će baka Manda: »Čeljadi draga, moramo pazit šta divanimo. Moramo pazit da se od te politike priviše, pa još naglas ne divanimo. Da se možda ne pročuje, pa još priokrene šta smo rekli. Vrag ima uše«. Baka Janja upire prstem u mene. Već znam, zove da i ja štagod kažem, pa ću: »Dragi Bog je cigurno izmislio politiku da nam bude bolje, al to što mi sve rad sebe i bućelara priokrenemo to j‘ drugi par rukava. Još kad se ispovidamo i mislimo da j‘ sve rešito i oprostito, srce nam bude na mistu i mirno spavamo«. Baka Janja j‘ pogledala u plafon ko da kroz njeg vidi nebo i sritna se zafaljila Gospi što ja postojim.