Arhiv tekstova
Cakom-pakom
Faljnis, čeljadi moja. Sidim ode pod orom u ladu, napolju vrućina ko božem prosti digod i gledam pa niki gustiram. Slušam ove divane od naši paorski gospodara kako divane da je nama paorima zdravo lipo pa kako su nam baš fajin pomogli. Jeto, podignili su i cine žita i kuruza, pa dali nam malkoc veću tu suvenciju, pa ovo pa ono… A nikako da se site kast da su nam mitrađ podigli triput, pa simena dvared, pa i porez borme fajin, pa plaćanje odvodnjavanja a kod nas u Vojvodini triba navodnjavat. Šancovi skroz prazni i suvi kugod Bećar atar, mož po njima tirat biciglu po dnolu. Doduše, niko ne spominje to da na priliku sad paor sidi u traktoru na plus pedest stepeni, da kuruza opšte neće ni bit. Jeto, baš prolazi isprid salaša naš pajdaš Robika sa masom za silažu i veli da je samo lišće i stabaljika iskrupljeno. Ne mož vidit zrnce kuruza ni od korova, a sve su to naše muke koje ne pripoznaje glavešine i kojikaki ministri zvani i samozvani. Nemaju veze s vezom sa zemljoradnjom. Veli baš i Periša da je bio kupit kilu mesa za filovanu paprika. Kaže fasovo je cilu crvenu, a šta vam je kilica mesa. Kandar će njegova gospoja morat metit fajin pirinča jal tarane ako oće da budne pun lonac. To vam, čeljadi moja, znači da od josaga ni od korova. Svit se manio josaga, a ovi što su ostali i uz pomoć kojikaki partija i stranaka opravili te moderne svinjake i volarice diktiraju i cine josaga. Oni kad pridaju na mažu cina je vaka, a kad mi mali paori pridajemo ondak je cina uglavnom nikaka. Sad se mali manili i imamo šta imamo, a opet radnici i mali ljudi plaćaju na kraju. Sve se slama priko običnog poštenog čovika. Dokle ćemo mi to durat ko ga zna, al da ne valja – ne valja. Da vam pravo velim, nije bilo dobro ni kad je svima bilo isto, kad se sve radilo cakom-pakom pa i opet dobio najviše ko je blizo vatre, al ovo je baš prililo škipić. A i svit se niki baš utišo pa ćuti i trpi. Ja se sićam jedne pripovitke što je moj dida uvik pripovido kad sam bio dite o nikom caru što je pito svojeg išpanja, a iđe na priliku vako. »Jal, išpanj, šta radi svit, jal gunjđa? Gunjđa, Vaša svitlosti, gunjđa, žale se na ovo te ono. Dobro je, dobro je dok gunjđaje. Neg, ded malkoc zateži, mic po mic povećaj porez«. Posli nikog vrimena pita opet kralj: »Jal, išpanj, šta sad veli svit? Ta molim Vas svitlosti, sad se niki skroz smirio. Iđem po pecama, a svudank nika tišina«. A kralj će: »Hu-hu, ne valja, moj išpanj, ne valja, otpuštaj kajase, skidaj poreze. Svit kad ne gunjđa već se stiša nije dobro, sprema se štogod, popuštaj kajase da ne izbije buna«. Jeto, ja sam tako čuo od mog dide a vi razumite sami. Neg, oćetel ić u kolo? Kod nas je u nedilju Dužijanca u crkvi. Biće do podne misa ko i uvik tute u našoj crkvi Prisveto Trojstvo u početku Ivković šora, a uveče je kolo. Dođite da se makar izdivanimo i gledamo ovu našu mladež kako iskvrcava ako već mi više nismo vridni. Šta možmo, stigle godine, očli nam kolina, kukovi, malkoc i škripimo al se nalte nedamo. Av, baš stisla ova kanikula. Baš bi očo čak i na more kad bi imo novaca. Ajd, zbogom, čeljadi moja.
