Arhiv tekstova

Triba študirat unaprid

Od kako j’ došlo lipše vrime i baka Janja – Štukina, baka Manda – Sovicina, baka Tonka – Oblakova i baka Marica – Striljina, a ja s njima njima bome sve češće na klupčice razglabljemo od svega i svačega. Kadgod, dok sam bio s one strane tarabe i u potaje slušo šta one divanu možda i nisam potrefio svaki divan, al sade ko da ni jedan ne promašim. No, moram kazat da mi par put promašilo no potlli mi bilo žo što nisam bio. I tako mi i danaske posidali, baka Janja donela lipi trišanja. Kaže, triba jist dok čvorci ne pojidu. Ko uvik, baka Janja otvara divan. Kaže da se pojavila jedna briga koja i ne bi tribala bit briga, a da ćemo mi zajednički odlučit šta ćemo radit. Mislim se, kaka briga, pa prošli sveci, krizme i krštenja, poslidnji misec dana ni niko umro, a koliko sam čo velečasni najavio par vinčanja. A i na naj rat smo se već ko navikli.  Počinje baka Janja: »Eto, žene drage i naš pripametni i lipi Marine, strina Evča. ‘Rodina’ bila niki dan kod mene pa kaže da bi došla kad može kod nas na klupčicu divanit se s nama, a ja eto bez vas ništa nisam tila kazat«. Eto, kaže. misli kako stoji u Podole, jest da j’ mal dalje, na kraj, al se nema s kim divanit pa da bi joj bilo odviše drago da ju primimo. Kaže jest da j’ slaba na noga, al bi ju ćerke donašale na divan kad god možu. Baka Manda, to već vidim, uvik se prva javi kazat. Prvo sam se mislio da j’ to slučajno tako, kad sade vidim da j’ to uvik tako. Kaže baka Manda da ona nema ništa protiv, da njoj već kod kuće malo šta kažu, a i do bilo kakog sokoćala ne može doć, jer se i ne razumi u te mirakule. Zna od prija strina Evču, a i čula je da zna pametno kazat mada j’ dosta mlađa od nji. I baka Tonka se isto požalila da s njom u kuće niko priviše ne divani nit ju ko pita za bilo šta. No, kaže da bi nam pasalo da strina Evča dođe, makar j’ mlađa dosta jer njezina dica radu na važnim mistima. Jedna kćer Anica sprima u škule. druga Marija sprima u abulante a treća Kata sprima kod vlasti u mistu. »Jest da su priko vlasti došle do ti poslova, no na to ne možemo uticat al je tako najlakše čut oma šta j novo u selu. A i u vlasti uvik triba ima kogagot. Ako bolje pogleđemo na ta mista, skoro svi u selu moru otić, i ako se šta desi mi ćemo priko strina Evče prvi saznat šta j’ novo«, sva važna će baka Tonka. »Ju-ju-ju... pa ti si odviše pametna, tvoja glava radi ko sat pa i bolje. Ja se tog nikad ne b’ sitila«, baka Marica će. Na to će baka Janja: »Dite moje, ti si odviše pametan i odviše dobro študiraš, de ti kaži šta misliš«. Malo su mi uvatile pa baš nisam oma kazoo, no spalo mi na pamet pa im divanim da u svačem triba študirat unaprid pa i vamo, kako ćemo na vrime znat šta se u selu dešava, divani. Sva sritna baka janja vikne: »Eto, tako triba študirat, pa još unaprid«. Ope mi zagrli, poljubi u čelo, pa mi prid svima naručim da oma, friško, dođem kod nji i naberem jagoda koliko mi srce poželji. Mislim se u sebe kako j’ lipo kad študiraš unaprid. Potli svega baka Janja će onako naglas: »Eto, kad znamo tako lipo unaprid študirat složile smo se da ubuduće na divan zovemo i strina Evču. Ne košta, a u vlast se ne triba upisat, pa šta nam dragi Bog da, a sve prošudirano unaprid«.