Arhiv tekstova
Granilo
Faljnis, čeljadi. Av, da vam pravo velim jedva sam čeko da već grane sunce! Tako mi dosadilo ovo zimsko vrime, sve mi se u kosti uvuklo, a o dosadi što ne mož ništa švragat po polju da vam ni ne divanim. A lipo nisam znao već di ću sa samim sobom. Odvučem se kod sina u radionu, malkoc gledam šta on radi, i to mi dosadi pa ajd natrag u kujnu. Tamo mi pedig smeta dim i rondzanje od ove moje, al evo sad iđe sve lipče i lipče, provozo sam se Ivković šorom, vidim kugod da je oživio, i mladog svita ima. Nisu još salaši za bacit, kupuju i mladi, pa sređivaje, opravljadu doduše modernije neg kadgod, al to ne triba zamirat. I mi matori se moramo so tim pomirit da svit iđe naprid a ne u curik, pa tako i na salaši nije nit ružno nit zgoreg imat i taj ko što bi kazli ovi mladi litnjikovac i ono kako se kaže, bazenčić za razladit. Nek neg majstorišu, samo nek nam salaši ne zamru. I ja sam se niki latio pa navalio na avliju; kopam, čupam, sadim i vadim. Ta ima da sve izopravljam kako Bog zapovida. I mojoj snaš Jeli nikako milo oko srca. Veli da uradim polak u bašči koliko sam joj obećo i biće srićna. Čeljadi moja, sve sam se niki i uvridio. Av, snaj Jele, ta da ne misliš valjdar da sam ja kugod ovi na vlasti što samo obećadu kad će vokšovanje a kad prođe od tog obećanja ispadne Paje rage račun, do sledećeg vokšovanja. A svit ko svit: on opet poviruje u prazan divan. Tako se niki dan sastali moji pajdaši pa divane za koga će ko. Ja borme nisam znao. Ta da velim za ove, pa baš nisam se zdravo nit usrićio nit pomogo š njima. A pedig za one prošle, sačuvaj dragi Bože. Ta od nji mi ni poso nije osto, njev niki na vrvu mi kupio firmu a rabadžije, med njima i mene odvijo. Kazo sam Periši jal on me i pito da ću dat glas oma onim ko bude bolji od oni prijašnji i ovi sadašnji. Još da mi se zaposlit digod ovako u cvitu mladosti pa to bi bilo za me dobra tombola. Al kako mi se čini od tog ni andraka pa moram ćutit i trpit, a borme i gegulat. Vidim da ovi nikako da se manu ratovanja, a siroma svit biži na sve strane i ostavlja svoju cigurno isto s mukom stečenu imovinu. E to vam je tužno, čeljadi. A to se trevilo na žalost i ode kod nas. Tako je to kad svitom vlada novac, a ovim gladnim svickim bogatunima nikad dosta novaca; nikako da svate da neće ništa odnet na onaj svit osim četri daske, da tamo nije na cini novac već dilo. Cigurno se na tim sudu više cini onaj ko je pomogo neg onaj ko je oto, pa bi se i ti gladni novaca mogli lupit prstom po čelu i bar malo poplašit od Boga. Luciferu cigurno nije poskupijo ogriv kugod nama, a nama borme fajin poskupio. Ta kugod da se drva i ugalj vuče iz same Moskve. On ima čime podložit pod koto. Kad već divanim o tim kojikakim sankcijama, pa čeljadi sve dižu. Kandar tute ima malo putera. Ta ne uvozi se valjdar baš sve? Počimam virovat mom Josi: kogod tute koristi gužvu i masti brkove, što on veli. Al eto opet ja o politiki… Bolje iđem namirivat. Ajd, zbogom do drukput kad me tili metit u novine.
