Arhiv tekstova Arhiv tekstova

Klupčica odgovara

Evo, došo dan kad dolazi televizija na klupčicu. Srića da j subota, pa sam cili dan mogo sam vrebat ka će počet. Nisam zno vrime kad dolazi, pa sam se od jutroske muvo isprid kuće. No, nisam dugo čeko. Ko po komande sve četiri odjedanput dolepršale; da vidite babe ko da trču, tako žuru. I ja se smistim na moje skrovito misto te naćulim uše. Baka Janja, koja j bila glavna, rekla je da j dobro što su ju druge poslušale i došle ranije. Kaže da j mlogo študirala šta da kažu, kako da odgovoru televiziji. Čula j da će one odgovarat državnoj televiziji. Cigurna j da moru odviš pazit šta divanu. Da sve bude tako da ne ogovaru vlasti, da nedivanu protiv nje. Da posli ne bi imali problema. Ali isto tako kaže da triba da divanimo šta valja, al da ni pritirano. Jel će onda možda divanit u selu da smo se učlanile u stranku što j na vlasti. Mislim se, opalac. Pa baka Janja je stvarno velika mudrijaškinja. »E, baš si mudra, Janjo. Da ni tebe, ko zna šta bi mi sve izlajale«, glasno će baka Marica. »Eto, još imamo pola sata pa se možemo još malo proštudirat, šta i kako.« Eee, ova baka Janja na sve živo misli. Taj se još ni rodio ko j nju priveslo. Ne kažu zalud za nju mudra Janja. Brzo prošlo ti pola sata i evo stigla televizija. Kroz tarabu vidim kako novinarka pruža ruku svakoj i pozdravlja je, a one sve važne, pridstavlju se i dižu kad se rukuju. Bože sveti, neće bit kraj svita mislim se. Prva počme divanit baka Marica. Ona od tog zašto j dice sve manje. E, i baka Marica j lukava. Oma na početku počme da država ni kriva što j dice manje. Da j svatova sve manje, a da sve više živu nevinčano. Kaže da bi moglo bit više novaca porodilje i da ne bi tribale radit bar tri godine kad rodu. Druga na red je došla baka Manda. Baka Manda se raspripovidala od šume, vode i zemlje. Divanu da j Manda voljila motiku više neg kašiku i da j mogla kopat tri dana i tri noći. Ona j naspomenila da su držla od motika istrunila, a da j sad u mode sam prskanje. Da j u ataru ko na kraj svita. Da ti triba ko dodat kap vode, čeko bi do kraj života. Da j roda sve više i da narod ima šta jist, a i za prodat al da se zemlja otrovala. Da šume i vode ima, šuma j ritka a voda plitka što mi bilo čudno. Pa j počela divanit kako j bilo kadgod. Pripovidala bi ona još do sutra da ju baka Janja ni prikinila. Onda j došla na red baka Tonka. Ka j ona počela od njevi svinjaca štala i kokošinjaca, kokoša, gusaka, pataka, kerova, mačaka, konja i krava, mislio bi kogod da svaka kuća ima tako štagod. A u cilom selu nema ko kod baka Tonke. A kad je od bašte počela i najvećim bundivama, morala je i nju baka Janja sustavit. E, sa j došla na red baka Janja. Ka j ta razvezala, kako j kadgod bilo. Igranke u vom, u nom bircuzu, na ovom i onom ćošku. Pivalo se da se crkva orila. Sprimalo se u naša stara ruva. Pa su ondak došli ovi moderna sokoćala, pa nikake škatulje iz koji se čuje i s one strane Dunava. Na zabave si mista tribo tražit. Svatova svake nedilje. Danas sve ko moderno. Na stranskom. Ka j pitala ova s televizije šta ima danas, baka Janja odgovori da danaske svi gledu u te mobilne, u televizor i slušu neke drekavce. Glasno će baka Janja. Naposlitku se televizija zafalji svakoj, podilji nikake papire i otpraši brzom llimuzinom. Ostale bake, zabrinite jesu l dobro divanile i šta će pušćat od tog na televizije.

  • Doček NS2020
  • Hrvatsko Nacionalno Vijeće
  • Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata
  • RS APV Pokrainska Vlada
  • VRHRS
  • DUZHIRH
  • Hrvatska Matica Iseljenika
  • DigitalDay