Arhiv tekstova

Kad čuva svinje na strniki salaško dite ostane samo u ravni i dok pazi na svinje počme uočavat šta se oko njeg dešava. Lako mu je upoznat koju krupniju ticu, jel ji tušta za dana ne mož vidit, a i onda ji je najviše koje lete oko dola. Krupnije tice koje žive u ravni ko na priliku: jarebice, pripelice, fazani za dana su u kuruzima, ditelni pa se ne dadu vidit. Katkad svinjara zabavi ševa koja dok mu piva lebdi u jednom mistu u ajeru (zraku) iznad glave. Ševa je nalik na vrepca, pa je teško mož uočit na visini od nikoliko desetina meteri.

Kad dotira svinje bliže dolu (vodotok obraso barskim biljkama) čopor svinja obleću brigunice, tice nalik lasti, koje žive u ukopanim jamama u stranicama surduka (klanca). Ko zna kako oste da su svinji na strniki, al odjedared oko svinja počmu letit učoporane po nikoliko desetina brigunica koje dok lete vaćaju bube. Čopor svinja u strniki uzbuni ko zna koliko skakavaca i drugi buba, koje prnu (uzlete), a brigunice ji vaćaje i poidu. Ja sam njim u tom pomago, udaro sam na prazno bičom po strniki, uzbunjivo bube da prnu.

U DOLU: Najradije smo čuvali svinje pod dolom, tamo je zemlja vlažnija, strnika je bila bogatija kojekakim mladim biljkama, a i žito je pod dolom bilo najjače, a onda u njemu i povaljaline. Tamo je bilo dosta rane pa su i svinji bili mirniji, lakše ji je bilo čuvat, pa još kad je svinjar imo pulina koji je pazio da ni jedno svinče ne zakoraci u mlaku na travu. Ako je po plodoredu bilo više strnika jedna do druge, onda je i jedan svinjar mogo pazit na učoporane svinje. Za to vrime drugi svinjari su se brčkali u čistacu (voda brez biljaka), el zagledali tičija gnjizda u rogozi (barska biljka) el trski. Salaš je bio daleko, a otaleg nas nisu mogli vidit kako provodimo vrime. (Naša i komšinske zemlje su udarale (dodirivale) do, koji je bio na oko tri duži (1 duž = 400m).

U dolu na vrbama tice su pravile gnjizdo. Iz znatiželje smo se pentrali da vidimo koliko i kaki je jaja u gnjizdu. Sami od sebe smo znali da u ravni triba pazit na svakog živog stvora jel je komegod od hasne. Zato nam nije palo na pamet da uzmemo, čak ni da rukom diramo jaja, da tica ne napušti gnjizdo.

CRNA BUBA: Kad sam prvi put vidio čudnu crnu bubu s pomalo svitlucavim zelenkastim krilima, kako gura lopticu ko burbušak (oblik konjskog izmeta) napravljenu od kravlji balega (živinskog izmeta). Čudio sam se kako mož ta buba da isprid sebe gura balegastu loptu pet-sedam puta veću od nje. Pito sam baću (oca) za tu bubu, kako se zove i šta radi. Dobio sam oskudan odgovor da gura balegu, zato ga zovu balegar. Zašto i kuda, nisam ni znao pitat, a posli kad sam ga vidio ko zna koliko puta, u meni je sazrila znatiželja da doznam štogod više o njoj. Kad sam dobro zašo u godine, najpreg sam proštio, a posli i vidio film o balegaru1.

Ko zna koliko puta je balegar dovo u mengule (nevolju) svinjara jel se zablenduco (začuđeno gledo) kako i kuda gura balegu, a za to vrime se desilo da mu je »iskusno« krmče zamaklo u kuruze.

* * * * *

1 Balegar (lat. Scarabaeus el balegaš), je starim Egipćanima bio simbol sunca i uskrisivanja, u njevom viravanju pridstavljo je dan, spominjali su ga u svojim virskim obredima, zato što prid sobom gura kuglju iz koje se rađa njegovo potomstvo; njegove likove su mećali na ženski nakit, na grudi mumija, a slike ređali po sarkofagu faraona. Simbol sveti kotrljana (Scarabeus sacer) se iz starog Egipta proširio po svitu. Tušta ljudi su ga nosili ko znak čudotvorne moći, koji će vlasniku donet sriću, uspih.

* * * * *

Balegara ima najviše u kanikuli kad lete cik-cak linijom po ajeru otkaleg po sagi čak do dva kilometara daleko oste frišku živinsku (životinjsku) balegu. Kad balegar sleti na balegu najpre je iskomada i nju snese jaja, napravi loptu veliku ko manja jabuka, odgura je u pisak el mekanu zemlju, di je zavali. Loptu je iznutra izbušio hodnicima, ko u kakom rudniku, koji su med sobom sastavljeni u jednu komaru di će izležene lilčinke imat dosta rane.

Balegar je zemljodilcima od velike hasne, to su znali i naši stari i ko dicu su nas svitovali da samo gledamo, a ne diramo ovu vridnu bubu. Ona u zemlju zavali toliko balega koje su više od dvi hiljade puta teže od nje.

Mi smo se ko dica od balegara naučili da nema šta se ne mož uradit ako se kogod lati posla. Vidio sam više puta da je balegar naišo na kaki busen trave priko kojeg nije mogo prikotrljat burbušak koji mu se (ko Sizifu) skotrljo doli. On se vratio na početak i ko zna koliko puta tražio put dok se nije snašo da pripriku malko zaobađe i da ostvari nakanu. Probo sam prid balegara metnit popriko sapište (držalje) biča priko kojeg nije mogu prigurat loptu. Kad se u to uvirio onda je ko zna kako dozvo u pomoć drugog balegara, pa je jedan guro, a drugi vuko loptu koja dobrim nadmašiva njevu težinu. Loptu su gurali livo-desno sve dok nisu naišli na malo trave na koju su je izgurali i š nje prigurali burbušak priko sapišta.