Arhiv tekstova
Jajce za sriću
Teško da j bilo lipšeg mista i lipši dana neg petak, subota i nedilja kod dide i bake. Već petkem potli škule otprašim kod nji, a to j bilo, što bi rekli ko, da kericu s lanca pušćeš. Nit ti tamo kogod šta naređiva nit ti ko pita šta š i ku š, disi bio ka š doć. Sam naveče dođi spavat i svi zadovoljni. Dida i baka su bili, što bi danas kazali, »tolerantni do panja«. Naspram ovog danas, dice na sokaku ko kokica, ni smetalo ni što j bilo prava do članaka a gučji govana i duda da ne divanim. Prav međ prstima i ulipite noge od naprid spomenitog nisu nam smetali da budemo sritni i nasmijani. Sam da kažem da se, što bi rekli danaske, dičji društveni život onda ni odvijo sam na sokaku već je on bio i u zadnjem dvoru kod bake i dide. Tamo j bilo ko u malom zoo vrtu. Na dvoru kokoša svi boja i mustra, da ne mož izborojit. Gusaka, pataka, kerova, golubova. U kočaku svinja i prasaca, a u pojate konja i krava. Jedino su mačke ko spavale a u stvari vrebale iz slame jel sa čardaka. Eto, tako j to izgledalo kadgode. I nikad ni bilo dosadno. Od tog cilog živog svita iz zadnjeg dvora sam ja imo koristi, od koga manje a koga više, od malo nji nikako. No, za mene su najvažnije bile kokoše. Tamo digod u njevim gnjizdima uvik su tribala postojat makar dva jajceta za slučaj nužde ako baka ni tu jel štagod radi pa ju ne mogu dovikat. E, sade bi se kogod zapito šta kokoš i jajce možu pomoć. E, možu, i to ovako. Kad pritisne žega, kad je i u debelom ladu vruće, kad i dica sa sokaka nestanu, začuje se kroz sokak: sladoleeeeed, sladoleeeeed... sladoledeeeed. E, onda ti je najvažnije znat u kojem gnjizdu j kokoš snela jajce jel ga još bolje ima dva i prvi stić s jajcima da ti se natoči. Jedno jajce jedna kugla sladoleda. Brzo u zadnji dvor u potragu i ako imaš sriće u svake ruke nosiš po jedno jajce. Pa trč prid sladoledara. Začas pun sokak dice, prav se diže ispod bosi noga i red se stvori. Na bicigle kutija sa dvi fele, od vanile i čokolade. Pa ko volji neg izbira. Onaki fini ladni za jezik ti se lipi. Sam moraš pazit da ti kugla ne spadne u prav jel je onda problem kako ju vratit u oštiju. Fala Bogu, pa j jaja bilo uvik i novaca ni tribalo mada j bilo i oni koji su plaćali novcima. I tako se u vrilom litnjem danu čekalo na to malo slatkoga što i danas pamtim. Ovo što sam sad izdivanio dešavalo se skoro svaki dan a bilo je i dana, mada mož kazat ritko kad se opet moglo koristit jajce da bi štagod vidio i čo. Pročulo bi se u selu da su došli čergari, a to bi privedeno za nas dicu značilo da će kroz selo »it mečka«. To j za nas dicu bilo čudo, kad bi mi vamo uvi naši šuma vidli medu pa da taj meda još i igra i piva. Nikad. I kad bi mečka krenila kroz selo igrat svi bi opet sprimili ko novaca ko jaja za platit da se vidi igranka. I čekalo bi se tako cili dan, nuz put polizo i koji sladoled dok se na kraj sokaka ne bi pojavila mečka. Talambas bi se čo izdaleka, Ciga bi naglas romunjo nikake nama čudne riči a mečka bi kad nas se nakupi igrala i mumlala. Onaj ko to prvi put vidi, taj ćutio ko zaliven a ostali bi vikali navijali da se čuje na kraj sela. I eto ti za par jaja u po sokaka sa pravem do članaka cirkus bez cirkusa. I kad se tako završi dan svi sritni odu spavat, a sve j koštalo par jaja.
