Arhiv tekstova
E-1
Ko une pripovićke: »U ribara mokre gaće, za večeru ne zna šta će«, e tako sam ja prošo u mojmu poslidnjem vatanju somova. Ni, sam što nisam ni vidio soma, već sam se ušklinio kad sam izlazio iz čamca pa sam spo u plićak i svaj se pokvasio. I veslo sam još ispušćo pa j otplivalo do po Dunavca pa sam taki mokar moro čekat da kogod naiđe čamcem i vrati mi ga. Na sve to su mi vala sve žene i dica iz sokaka vidli kako mokar ko pokisniti mačak iđem kući. Ko da se cilo celo sjatilo na sokak. A ka sam silom došo kući, onda j tek počelo svitovanje. Jesmo ti kazali. Nisi ni za šta odavno. Mogo si se udavit. Za didu od sto godina ni it samom u dućan, a kamo l na vodu. Nuz veliko trpljenje sam se sprimo odgovorit no onda mi moj najpametnij unuk Marin, kojem sam ja nadio ime, sam da kažem, poklopio ričma: »Pa, dida Marne, mogli su Vas i uhapsit, pa Vi nemate nikake papire za vatat somove«. E, tu sam podvio rep i naredio mojoj koja usta ni zatvarala da friško donese ruvo da se prisvučem. U te cile gungule probudla se u mene mladost. Pa mene su u navike znali ko velikog pecaroša, a sad se sprdaču sa mnom. Došli smo da se od mene divani na klupčica, za šankem a i do isprid crkve j došlo. Sutra oma ujtru uvatim Marina na stranu u zadnji dvor. Potribno mi je bilo doznat šta mi triba da opet mogu it pecat a da ne završim u kake buvare jel bez novaca. Čamac, veslo i sidalicu imam, udice i meredov imam, povorku imam, imam i brozgovac. »Sve imaš, dida, sam ti falu novi papyri«, Marin će. Sad se ko sićam da sam prija četrdest godina imo nikaki papir za pecat no taj cigurno više ne važi. »Deder, Marne, kaži šta sve ja moram pripravit i uradit da se ja opet upišem u pecaroše.« Eto, Marin će da j lako, triba sam ponet papire i novaca kod čika Ive što ga zovu Bucov i sve se časkom dobije. I tako ja tri dana vatam Bucova, koji ko da spava na vode. Uvatim ga četvrtog dana sam zato jel je padala jaka kiša pa ni ošo pecat. I stvarno smo se brzo sporazumili. Ja do moje i čekam. A on piše li piše, biliži, tuče štambiljem. Mislim se ovo j mlogo dužje neg kod doktora kad iđeš. I ka j on završio, a ja se ispotpisivo i novce do, dobijem ja ezer papira. Jedan se zove »dozvola za rekreativni ribolov« drugi »članska karta« i treći »obrazac evidencije ulova rekreativnog ribolovca E-1«. Prva dva su vidim za čeljad, al ovaj E-1 mi od prve sumnjiv. Pa tamo triba upisat šta sam, ka sam, koliko sam i di sam uvatio ribu. Naposlidku fali sam riba da se potpiše. Ja oma do mojga Marina da mi on kaže šta j taj obrazac E-1. Cinio sam i potrefio da j E-1 odviše opasan obrazac. On otvori sokoćalo od mobilnog telefona te krene objašnjavat da smim sam šezdest put it pecat i da ne smim uvatit više od pet kila ribe za jedno pecanje. Mal mi šlog ni strefio. Ajd ono šeszdest put pecat bi još i prošlo, al sam pet kila ribe uvatit. Pa to j za smije. Pa ja vatam somove od 10 kila pa na više. I ko će mi virovat da sam cili dan proveo na vode i pušćavo somove. To E–1 mi od prve sumnjivo, skoro ko ovaj covid-19. I dida Marin od sto lita zna da j kažnjivo dovest čeljade u zabludu, što bi po novom rekli, pa ću se još proštudirat i it istrisat iz ti papira i novce tražit natrag.
