Arhiv tekstova
Lika nema
Ko j mislio da najpametnija klupčica u selu i na njoj baka Janja, baka Marica, baka Manda i baka Tonka neće pokušat nać lik za bilu kugu taj se privario. Cilo selo j divanilo da j baka Marica bila u ambulante i crkve po nikakom zadatku, al niko ni zno kojem. Ćutio sam i navijo da što prija baka Marica izdivani šta kažu doktor i velečasni. I to prija podne sam bio s one strane tarabe naćuliti ušeta. Kako sam kroz tarabu čo sve su ko poparite čekale baka Maricu. Moram kazat da ni mene ni bilo svejedno šta ću čut, jel šta će se odlučit. Ka j baka Marica došla, baka Janja ko glavna oma j naredila da naglas kaže šta j čula u ambulante i crkve. Bome baka Marici tribalo mal duže da odšnjira i krene. Ona će ko od Poncija do Pilata. Da j prijavila priko telefona pregled i da se ambulanta odviše začudila ka j čula da dolazi, jel eto baka Marica je za ovi njezini devedeset pet bila sam par put u ambulante, ne računajuć babicu što ju pet put dolazila kući porodit. I eto kaže, ka j unišla u ambulantu ko da j u svemirski brod unišla. Kaže, a ka j unišla tamo di piše doktor, vidi tamo sidi nikako dite. Baš ko njezina unuka. Ona će napolj jel misli da j promašila vrata, kad joj dite kaže da sidne. I pridstavi se da j ona doktorica. »Bože, mislim se«, kaže baka Marica, »ako su dica počela ličit ni onda čudo što će nestat svit i što će ova bila kuga pobedit. Al se isto tako se mislim ako se kogod razumi u ove nove nevolje, onda j to ovo dite. Objasnim joj ja lipo kaka nevolja nas napala, da se zove bila kuga i da joj ni politika ništa ne može. Kažem da mi pripiše štagod, da mi uputi šta da radim kad spadne mrak i ako se pojavi onaj prezervativ. Vidim ja isklištila ona u mene. Gledi, gledi... ne trepće, knedle guta, pa će mi ko iz puške da sam zdrava i da neću ni skoro umrit a svit nestat. Kaže, za mene nema lika i da ja nisam za spašavat. Da mogu it. Bože dragi, ostala sam brez riči. Bržje sam izašla iz ambulante neg što sam unišla. Vidim tu nećemo spasit svit. Pa di ćemo ga spašavat neg u crkve? Ko će nam reć kako, neg naš velečasni? Krenem se u crkvu. Vidim velečasni izlazi iz sakrštije, a mene noge nosu ko da imam dvajst. Vičem ga. Vidim i on se začudio kad mi spazio. Mislim se, sad se i on čudi kako ova sad skoro trči a uvik se na ispovidi žali da ju noge silom služu. Uvede mi u sakrštije, te će ajde na brzinu da Vas ispovidam jer žurim. Eeee, mislim se, neš tako brzo pobić. Objasnim ja njemu nevolju, bilu kugu. Kad sam završila i on isklištio, guta knedle, ne zna ku će rukama, a i čelo mu se oznojilo. Kažem da j doktorica rekla da mi ne može ispisat recept jel za mene lika nema i da ja ne mogu pomoć. Pitam ga ako već nema lika, jel možemo ja i moj čovek pomoć? Kažem mu da su na televizije rekli da j mrak najglavniji za ličit bilu kugu. Pitam i šta da radimo sa tim prezervativem ako se pojavi? Velečasni će ni pet-ni šest ko da biži, da ću priživit i nadživit bilu kugu sigurno a njeg još sigurnije. I da misto što gledim televizor i brinem se za prezervativ, odem izmoljit trideset put Oče naš. Druge moje, vite šta su najveći ljudi sela rekli. Lika nema, a nećemo umrit i svit nestat. Možda mi da proštudiramo i kažemo šta j lik«, na kraju će Baka Marica.
