Arhiv tekstova
Pripravljanje
Faljnis, čeljadi. Jevo, uvatio i ja malkoc vrimena pa ko velim ovoj mojoj dvojci pajdaša da vam se izdivanim. Jel se pripravljate, čeljadi, za svece? Mi u Ivković šoru smo borme navalili na poso. Običaj je još od naši dida osto da se prid Uskrs posprema okolo salaša sve što se nakupilo za zime, da se lipo salaš i košara poprave friškim blatom di je otpalo priko zime i umaže krečom bar dvared to misto, a ondak cio salaš da budne jednako lip i bili. Na kraju se lipo freskom farbom podvukla plaša, tako jedno tri jal četri šuka od zemlje a okolo pospe piskom da ne odskače pra na zid kad padne kiša jel nije svaki salaš imo čatorne. Naš svit je uvik volio josag, živio od njega bilo da je domaćin trgovo s njim jal samo imo za svoje potribe pa se uvik i košara koja je bila za krupan josag i radne konje, morala lipo sredit. Moj dida me je učio: »Kad god se vratiš s njive, iz varoši jal makar otkaleg, nikad se nemoj latit sebe, uvik prvo ispregni konje, uvedi i u košaru i namiri, sve šta njim triba podaj pa tek ondak misli na se, konj se ne zna sam nastarat za se a svaki dan će te tribat; kaki si prema njemu, on će ti triput vratit«. E, tako se uvik radilo, košara se isto ispopravljala, ukrečala skoro isto kugod i salaš. To nije bilo kadgod kugod sad. Ajak! Ta, to je tribalo samo radit, a da velim u pravdu meni je bilo lipče neg sad. Ta, kad si išo okolo salaša, a on sav mriši po friškim kreču, sve liči onaj miris a ne ko sad: ja ušo u sobu posli molera a soba sva na kiselo mriši, božem prosti kugod da je kogod cefru držo u njoj. Em skupo ko svetog Petra kajgana, kad ga čovik pita pošto a on zakoluće očima kugod bubanj za loto, pa kad stane i kaže cinu da čovik troćne na.... Nije to kadgod bilo skupo, u pravdu kupila se samo kila freske cementoške farbe za plašu i koji grumen kamena kreča, kreč bi se lipo metio u jamu, polio vodom i kad bi se oladio, jel on vreje da se sve puši bijo bi bili ko snig, onda se razmuti, metne u njeg pregršta soli i koji deci ulja i farba da te Bog veseli. A prija tog se prišlo s običnom žutom zemljom zakuvanom s plivom jal u novije vrime krupljenom slamom, opravilo se dobro blato i so tim se zamazale jame. Tako smo mi radili prid Uskrs muški, a žene su pripravljale unutri sve od ila što za Uskrs iđe: šunka, jaja, divenica, kolači razni fela, za dicu se šarala jaja, obično u lukovini, a bio je običaj i darivanja za mlade pa su svekrove kupovale papuče, leveše i keceljce snajama; sinovima je baćo obično poklonio bricu, novu kandžiju, a i druge darove. Nisu ni mrtvi bili zapostavljeni pa se išlo prid Uskrs čistit groblja, nosilo se cviće i cicamaca, sveta voda obovezno. Mladi momci su čuvali Božiji grob, gledalo se da i bude što više da se smenjivaju jel to je bila velka čast bit čuvar Božijeg groba. Išlo se uvik u crkvu na Veliku subatu, svetit ilo, a uveče na obnovu i vire, posli se posvećeno ilo al ne prija ponoći. Na sam Uskrs se obavezno išlo na veliku misu. Šta je sve bilo na astalu divaniću vam drukput kad sve prođe. Ajd, zbogom, i lipo provedite Uskrs. Ostalo mi još malo posla.
