Arhiv tekstova

Odastrag

Faljnis, čeljadi moja. Jevo, ja opet u nevolji. Doduše, nije bog zna kaka nevolja, osim što sam osto brez novaca, a na to smo već mi paori navikli. Jel, kako otkaleg ošine se po paorskim buđelaru; da di kod varoške gospode i njevi poglavara zaškripi, oni oma smisle kako će doć do novaca, a tute borme je paor na prvim mistu kad triba davat. Jeto, baš gledam ove cine tute prid jednom zadrugom. Sve poskupilo kugod da je očlo u nebesa, a nije borme tako kad dođe vršidba i pridaja. Eee, onda važi ona »polako s plaćanje«. Da ni ne divanim da ode kod nas u Ivković šoru ima i taki što nisu još ni za kuruze dobili novce. Divani Periša ode niki dan kad smo se kafirali da je načuo da će zbog korone dvared morat prominjivat taj plan za budžet, ni njim dosta novaca. Nemojte ni pitat otkaleg će izvuć novce, ta od nas seljaka da otkaleg. No, ne vridi kukat i lajat na zvizde već triba smislit čime bi se čovik mogo pod starost bavit i doć do dinara; ne velikog već taman toliko da se da priživit, a svemu će dugačkom izać kraj samo mi matori to kandar nećemo zapamtit. Kako je krenilo, tribaće prodavat didovinu pa šta Bog dragi da. A i on u poslidnje vrime nije baš izdašan, uglavnom velike gazde dobiju a mi mali ćemo drukput, kandar kad na vrbi rodi grožđe. Joso se smije, pa veli da sad ne možmo ni mijanu otvorit kad se u nji ne mož ić. Mož se samo sidit napolju prid njom. Samo, ne znam kako su to smislili? Mož se bit prid mijanom u bašči, al se mora imat maska. A kroz masku ne mož čovik nagnit čašu, jalte? Periša nas tiši, valjda je još pod utiskom uskrsni blagdana, pa veli da ćemo mi na onim svitu bolje proć zato što patimo. Mi ćemo ić oma u raj, samo se moramo malkoc više strpit. Borme mi se to baš ne sviđa zdravo, čeljadi moja. A niki nisam ni zdravo strpljiv čovik. Zašto ne bi bilo malkoc jednačije i na ovim svitu a ne samo obećavanje za onaj? Otaleg se još niko nije vratio da divani kako je… »Jeto vašeg pametnog divana«, bisno će Joso, »ta oma iđem na salaš, ne možem vas ni slušat«. Ta, ne vidim šta se sad rasrdio, čeljadi, pa sasvim smo fajinski i ispravno divanili, a da nema pravde – nema. Jeto, i ja čekam to malkoc novčića kugod ozebo sunce. Jest da nije bog zna kaka pomoć, al kad se nema, ondak i malo dobro dođe. Ta, i ja sam se molio ovog Uskrsa da se to malkoc izravna, da se malkoc pravičnije podili taj dinar, dedara mu. Zašto jednim dat sve, a drugi da nema ni na kruv? Ta, nije pravda pa da je čija ako smo svi isti prid Bogom. Neg, maniću se ja divana. Moram ić na kraj avlije i dobro pozačepat budže u ogradi. Digod mi se odvalila tačka i čije vaške se provukle u guvno i odnele mi kvočku sa šest već velički pilića. Tako mi bilo žao da ako ga uvatim, neće mu pomoć ni šest društava za zaštitu životinja, to su oni što se zdravo staraju o kerovima i mačkama a za siroma svit i baš briga. Di ko više potroši na kera neg što rabadžija misečno zaradi. I to nam je nika pravda. Dobro je divanio moj pokojni baćo da će se svit skroz izopačit, al šta možmo… Zbogom, čeljadi.