Arhiv tekstova
Di?
Faljnis, čeljadi moja. Jevo, mi se malkoc skupili pa da prodivanimo. Jeto, lipo čovik ni to u ovo poslidnje vrime ne dospije, a i ova se zima nika fajin odužila pa kad se prolipčalo sve čovik mora na vrat-na nos, nema se kada ni divanit ko svit. Periša me sluša i samo niki privrće očima. Kandar mu gorka kafa jal šta drugo mož bit š njim. Taman sam pomislio kad on privali priko jezika: »Ja ne znam, čeljadi, šta je sa svitom, jel moždar naraslo ovo naše selo i okolne njive, da se nije moždar otego ovaj Ivković šor pa da dovaća koji kilometer dalje jal šta li je«. Mi gledimo u njeg, pa se sve niki mislimo šta mu je: da se nije naio bunike pa bunca? Al nema još bunike, ne vidimo ni da je baš pofalio, barem spolja se ne vidi. Al ni nas puštio da dulje čekamo pa će dalje: »Izio vas ko vas, ta i kadgod je jutro zemlje bilo jutro, duž je bila duž, a sve se stignilo poradit; oralo se konjima jal volovima, jutro na dan bila premija, vuko se stajnjak na oni mali koli. Sad ima veće prikolice za limuzinu od kadgodašnji taljiga, sadili se kuruzi pod petu, oma za plugom a s jeseni se sijalo žito rukom. Lipo se prisiko čivucki džak i to onako u šreg; izgledalo skoro kugod marama, porubilo da se ne rojta, namistila uzica priko leđa i rukom, to jest pregrštom se sijalo, vućo si nako priko ruke, od sebe da se što bolje raspe, posli se još jedared prišlo propelkom paračom i gotovo, Sad triba sto operacija, čitavi naučniki gledaju u nike analize, kobojage znadu šta fali zemlji. A fali joj samo paorska ruka i Božiji blagoslov, pa se sve ništa radi na naučnoj bazi. Jeste, i ja virujem u to. Al kad je tako moderno i naučno zašto nam sime tako skupo? Pa zašto nam tako gorivo za mašineriju skupo? O porezu da ni ne divanimo, to su podigli u nebesa ovi što stalno izmišljaju kojikaki trošak budžeta. Svoj svit dave i plene, a tuđincima daju kapom i šakom«. Tu je Periša zaćutio, glasno, valjdar bisno srknio dugačak guljaj već skoro ladne kafe i nastavio gledat digod prida se u samo njemu znano. Mi smo se sve začudili kako štogod tako pametno mož izać iz te njegove velike glavurde! Samo je zaboravio da je ondak bilo i svita, na njivu je izašlo svaki put i za svaki poso po četri-pet čeljadi, a ne ko sad jedan i gotovo. A borme je bilo i fajin šorova i salaša, ledina i bašča, dračinjaka i logoša, avlije bile po jutro-dva. Jest da su moderne mašinerije, al ne mož se sam dospit na sve. Al svaka mu čast na divanu, čeljadi! Sve je trevio. Vamo nam se već i prite da bi nas tirali u svit i to zbog jezika, govora jel već koji je andrak. To nije lipo. Dosta je bilo već stalne mržnje med svitom. Stvarno bi tribalo sve te koji stalno kome prite i zakuvavaje potrpat digod di se fajin radi. Oma ne bi bilo vrimena za fantaziranje. Meni se kandar čini da kako je krenilo raziće se i ovo malo svita svudank. Moždar, da smo malo mlađi, i mi bi promislili šta više vridi: jal se mučit s malo zemlje jal digod otić pa privridit za veće novce? Al, di? Ne tribamo mi matori više ni svojima, a kamol tuđinu. Neg, ajmo mi kako smo i navikli: sersam na rame, pa na njivu. Ajd, zbogom.
