Arhiv tekstova
Slavlja uvik voljijo
Bać Iva oduvik voljijo svakaka slavlja. Vrime o Svete Kate do Božića mu prozujalo. Proslavili njegov rođendan, pa o mlađe, pa preteljov, a par put moro otit u varoš, tribalo koišta posvršavat. Prikupijo i prido i papire za penziju. Nada se još jednomu slavlju za misecdva. Sve posvršavo do kokošjega Badnjaka, a onda se već tribalo pripravljat za božićne dane. Sve se misli, dojće mu na Božić svi njegovi, pa na Ivana kum Tuna, pa će nasickat malo pušitoga, to lipo ide nuz katarku. Starija jim niki dan tukla depešu iz varoši, veli dojće na kokošji Badnjak pridveče. Tribo š njom dojt i njezin, al moro brog posla ostat u varoši, pa će dojt na Božić, a natrag će zajdno otit na Stipana pri podne. Dojće na Božić i mlađa i njezin, doneće i malo, nek prvi put vidi anđela ko dide i bake. Rešijo se otit i na pološnicu. Vako baš ne ide u crkvu, jedino na pološnicu i uskrsnu misu. Ne bi ji propušćo ni za živu glavu. Bać Ive već unaprid bilo puno srce. Na kokošji Badnjak potli fruštuka ošo uzet ovećega šarana što ga bezecovo još pri nedilju dana. Ni ga oma izlagodijo, napunijo korice vode, pa ga pušćo nek pliva. Očistiće ga na Badnjak ka oće kuvat. U kotliću voljijo kuvat svašta i svakako, jedino ribu friško izlagoditu. Njegova oma ujtru pristavila lučenje i gra za papulu. Ni se tila omalit, lučenja kuvala na dvaput. Veli, jednu zdilu će ponet starija ka ide natrag u varoš, a jednu će odnet mlađe. Ko zna oće li sirota i stignit kuvat o maloga. Kolača već pri nedilju dana napravila više fela, a svi možu dugo stojat. Osvanijo i Badnjak. Zarana podložila i zažarila peć. Spekla oveću pogaču i kruva za nikoliko dana. Oma metnila i kompira u ljuske. Zoto vrime bać Iva načistijo i nakrupno nasiko luka, pa ga nasolijo, opaprijo i dobro izgvanjijo. Njegova nastal metnila krušni tarak i poredala kompire, papulu, luk i pogaču. Izmolili Očenaš i fruštukovali. Na fruštuk jim došla i bać Ivina mater, ne volju da bude sama zove dane. Potli fruštuka tila otit doma, al je obadvoj skoletili da priko Božića ostane ko nji, kuće se sama zatvorit u kuću? Bać Ivina sestra i njezni svaki Božić provedu ko njoje, al ve godine nisu došli, ostali u Švapcke. Nisu bili ni za Uskrs, nisu ni litos bili na urlabu, jako se boju ve vražje gripe. Bać Ivini će se, eto, svi okupit, pa on i njegova velu nek i mater bude tu. Nisu je tribali puno skoletat, vidi i ona da je ne bi bilo lipo zatvorit se sama u kuću i bacit se u ko zna kaki štodir. A i njoje jako drago što će bit zastalom sa obadvima curama i njevima. Pripravila i anđele za sve. Bać Ivina potli fruštuka posprimala astal, ostavila samo krušni tarak. Ostalo je još samo namisit rizanaca, u sami jaja za ribu i sa malo vode za čikmake. Starija, ščim fruštukovali, ošla ko sestre, veli jako se zaželjila maloga. Ostala ga čuvat cili dan, doma došla frtalj sata pri neg što će bit gotova riba. Potli se još zasladili čikmakima i duncom o višanja. Na pološnicu ošli bać Iva i starija. Njegova veli, ona će ostat speć kobasica, mora ji niko i dočekat ka dojdu natrag.
