Arhiv tekstova
Tako nam i triba
Došla i srida. Bać Iva i njegova utorak uveče nisu ni legali, a Marka par sati trenijo, pa se digo oma potli po noći. Na erodrumu mora bit u podne, eroplan mu ide u tri. Prija toga mora vratit lemuzinu i platit arendu za nju, pa bi bijo rad dojt u varoš na vrime i sve komotno poobavljat. Bać Ivina tila skuvat kafu. Veli, ne bi, ni mu vrime za nju. Fruštukovat ni tijo, veli ni to ne može baš u gluvo doba noći. Ni tijo ništa ni nosit šnjim, jedino nikoliko paretaka što bać Ivina sinoć spekla. Bać Ive i Marke ni divan ni išo. Istom koji o nji zine, al glas mu ne izlazi iz usti, ko da zapne za kaku guku u grlu. Obadva zašli u godine, pa se boju da se možda više neće ni vidit. Istina, Marka zvo bać Ivu i njegovu da mu na lito dojdu u goste, veli mogli bi lipo ostat i nikoliko miseci. Samo, ko zna oće se i moć kudgoda it i kad? Kako va vražja gripa zavladala, svaj svit se porametijo. Marka najedamput teško izdanijo, digo se i ispozdravijo š njima. Bać Iva mu pono kufer do lemuzine, ni bijo težak. Ka se ide na eroplanu, ne mož se ne znam koliko ni naprtit. Marka za dram zapalijo lemuzinu i krenijo se, vada ni tijo da mu vidu mokre obraze, a ni tijo ni da ga još i vitar uvati. Bać Iva i njegova dugo mavali za njim. I njima bilo ko da jim ošo kogod najrođeniji. »Daće Bog da i va gripa projde, pa ćemo vada moć i otit u goste«, veli bać Iva i strese se. Cigurno o ladnoga vitra, toič mu uvatijo mokre obraze. Unišli unutra, nusput latili i cidulju što bila zataknita za vraca. Bać Iva samo blecnijo, vidi, vodu triba platit za polak više neg prošloga miseca, a potrošili malo manje. Spavalo jim se ni, pa sili zastal i latili se čistit gra. Njegova donela punu košaricu, veli ide Božić, pa će za Badnjak tribat napravit papule, a tu je i Nova godina. Isto ko i njevi stari, na Novu godinu za ručak kuvu gra, pa nameću novi kobasica, pušiti rebara i obavezno pušitu svinjcku njušku. Stari rekli, ako se notaj dan u gra metne njuška, kako svinče unaprid riva, tako će unaprid it i kuća. A viruju i da će jim na ručak dojt i obadve cure iu njevi. »Bome, nikako mi vi nasapili jako puno vode. Božem prosti, potrošili ko da napajamo deset krava i poljivamo lanac bašće«, najedamput veli bać Ivina. »Ne znam, čujem okolo da se svi žalu, a ko zna kako se i pročitalo i natrukovalo nonomu što miri, danas to radi svako. A i mi smo se najedamput primundurili, pa nam više ni valjala voda iz naši bunara. A naši je pili godina i svi lipo u zdravlju poživili. A ne mož zaboravit kako se u bunaru lipo znala oladit i katarka i ljubenica. I ni nikomu bolilo grlo. A gle samo moja sestra i šogor. Kadgod bi dolazili ko dade i matere na urlab, pa kogod njevomu ditetu dade bukaricu vode sa bunara, oma bi skakali i ispirali mu usta. A gledaj koliki je danas izraso, al vazdan kašljuca, kažu obolijo još o dičji dana. A šogorovi dada i mater se prvi u selu ujavili za vodu i prvi u bunar puščali prljavštine iz kupatila, iz ajzle i odande di peru sude. E, pa ka smo taki, tako nam i triba!«, veli bać Iva, duboko izdane i iz košarice uzme par šaka gra.
