Arhiv tekstova
Zna se ko će koga očupat
Bać Iva baš ne može brez kakegod sikiracije, makar mu dan počme lipo. Marka u subotu još pri ručka došo natrag iz varoši. Malo poobilazijo rodove, red je. Nikoliko nji ga zadržalo i na spavanju, pa ga vodali koidi, a bome, po njegovomu divanu, lipo ga i izgostili. Jedan ga vodijo na pljeskavice i ćevapćiće, drugi, ope, nono što se sramocki zove, treći vamo, četvrti namo, ko da u varoši niko ne kuva doma. A i ko kuva, pozaboravljo starovircka jila. On ji u petak uveče okupijo sve, pa ji odvejo u bircuz di se na ražnju peču prasad i jagnjad, a koišta se kuva i u kotlića. Ščim došo iz varoši, pito bać Ivinu jal bi tila za ručak napravit sose i trzani valjušaka, ni ji već godina jijo. A već mu dosta svega što se ji gospocki. Dono š njim i kamaru novina, veli nakupovo ji, al ni stigo pročitat. Prvo latijo jedne što nigdi u ćošu natrukovano da u varoši prvoga svituje jedan što ve godine prominjijo partiju. Za njega natrukovano, ekonomista. »Pajto, moj pobratić ga poznaje, bili kadgoda zajdno u partije, uvik i svud divanijo da je KV dućandžija. Potli avanzovo za ložača, radijo nikoliko godina, pa ka došo u partijuukojutriba, ope avanzovo. A i jeste vam kako je, ka vam prve svituju taki ko on«, veli Marka. Bać Ivina jim skuvala kafu i čaj o titrice, pa se latila ručka. U svi državni novina opazili, spominje se otranjivanja gusaka i asna otoga posla. »Bome, pajto, u poslidnji dvajspešes godina svitu se nudilo svašta. A svit ne štodira. Tako se dosta nji upuščalo u kredite i latilo krmača. Nudilo ji se zabadva, reklo jim se ništa nećedu morat platit, odužiće se države kroz prasad. Na godinu najedamput više nikomu ni tribalo prasadi, nakupovalo ji se iz drugi država. Krmače tribalo otplatit novcima, a ni kredite nisu mačke izlizale. Koji imali otplatili, koji nisu, ostali ne samo brez krmača i prasadi, neg i brez kuća. Puno nji i potli toga virovalo države. Došli na red puževi, pa za par godina, ka ji tribalo prodat, ni ji imo ko kupit. Potli puževa novi divan, dosta nji se latilo jagoda, pa malina, potli nikaki koštunjavi plodova, pa voga, pa noga, a evo kakigod što svituje sitijo se i stari pripovički o gusaka«, veli bać Iva i otpije malo čaja. »Ne znam, pajto, kako sve ide, kanda se u ve vaše države još uvik više isplati čerupat sirotinju, neg guske«, veli Marka i srkne malo kafe. »To ni ništa novo. Još davno cenzari stali obilazit sela i kupovat perje. Bome, obogatilo se puno nji, al o vi što kljukali i čupali guske, niko. Gle samo i naše selo, pri pedešezdes godina i sokakevi i cili atar bili nam puni gusaka. Kljukalo ji se, cenzarima se prodavale džigirice, perje, mast, zaradilo se, ne kažem da ni, al obogatili se jedino ni što otkupljivali. Meso ni niko tijo, a na pijaca se puno nudilo, pa teško bilo prodat. Jedino se dica radovala, baram se dobro najila. Izgleda mi da će se stara pripovička samo navuć u novo ruvo, pa će i vaj put asne imat jedino država«, veli bać Iva i popije no malo čaja što mu ostalo u bukarice. Ni sam ne zna zašto se najedamput streso, ko da ga uvatila kaka zimomorija.
