Arhiv tekstova

Bunjevci su sobom u Bačku ravan doneli i adet držanja prela u pokladama. O prelima kako su ji naši stari otpravili malo je pismena iz starine. Taj adet su sačuvali salašari i ostavili nam u tal kako su otpravili obiteljsko i druga prela. S malim prikidima rad ratova i jednoumne vlasti javna prela nisu pravili, al su izvorno držanje prela sačuvali naši salašari u obiteljskom prelu do oko sridine XX. vika.

U pokladama se u nas tušta pripovida o pokladnim adetima, pa i o Velikom prelu, u kojem se skupi kad više kad manje čeljadi, al uvik rad držanja adeta da se narod, zabavi, a ne da budu publika zabavljačima.

Veliko prelo su smislili pridnjaci Pučke kasine, zato su ga kadgod niki zvali »kasinsko prelo«. O tom prelu su nam je osto oskudan, nepotpun opis. To i nije toliko važno, koliko da se na njeg skupila »java« (najvridniji dio) društva. U novije vrime Veliko prelo je brez pridnjaka obnovljene Pučke kasine i niki današnji pridnjaka Bunjevaca, pa je i tom drugačije od starovinskog Velikog prela.

PRIREĐIVAČI PRELA: Do II. svickog rata u našoj varoši Veliko prelo i Marinska prela, su pravili: Pučka Kasina, Momačko, Divojačko, Bunjevačko društvo, pa i Prelo mladeži, Malo prelo. Prela su pravili u dvorani svog društva, el u kafani »Beograd« i »Zlatno jagnje«. Veliko je zanimanje Bunjevaca, osobito mladi, za pokladne prela pa kako do športske hale nije bilo podesnog mista za tušta čeljadi, prela su pravili na više mista.

U SFRJ Veliko prelo je obnovilo HKUD »Bunjevčko kolo« 1970. i 1971. godine. Obadva prela su bila u Športskoj hali, di se skupilo oko hiljadi čeljadi i rad bogatog zabavnog programa. Posli ti godina vlast nije dopupštila da se drži Veliko prelo. Priduzimljivi ljudi su se latili i napravili Veliko prelo 1990. i 1991. godine u Športskoj hali. Posli tog su Veliko prelo pravili u Bunjevačko kolu, Nepkeru, u Severovoj menzi, a ove godine opet u Športskoj hali. Nuz to prelo u pokladama su prelo pravili i niki ugostitelji, a digdi i sami građani u skromnim dvoranama.

Kako nema pisani pravila kako će se narod zabavljat tako su i priređivači pravili prela kako su znali i kako njim je dopuštalo misto. Svim Velikim prelima je zajedničko da su na svakom izabrali preljsku pismu (od prvog prela) i med ženskim svitom najlipču prelju (ne znamo odkad).

RASPORED VELIKOG PRELA: U vrime dok su se držali zdravo reda u svemu, godinama su natrukovali (naštampali) i raspored Velikog prela, nalik na malu knjižicu. U njemu su napisali ko će i koju pismu otpivat, pivali su mišoviti i ženski kor, poniki pivač i tamburaški zbor. U drugom dilu programa je bio Red igara (plesova) – »Prija odmora« i »Posli odmora«. Počimali su igrat (plesat) nikim kolom i na kraju, bar do I. svickog rata (do 1915.) poslidnje je bilo »Kolo do zore«. Na Poslidnjoj strani je bila napisana za tu godinu izabrana najlipča preljska pisma. Nažalost, ko zna zašto al u to vrime nisu uvik potpisali ime pisnika. Naređane igre su puočne i rad tog jel su već početkom XX. vika i Bunjevci slidili ondašnju modu, privatili su igranja okretuša (okretne igre), a med njima su najviše volili onda u svitu omiljenu valjku (valcer).

Onda je divojka u ridikli (tašni) imala i mali plajbas (olovku) s kojim je upisala ime momka nuz okretušu s kojim će du je igrat. Mož bit da su se rad tog momci rastrčali, a možda i prija udivanili, med divojke s kojom će i kad igrat koju igru. Tog reda su se držali, pa možmo mislit u kakim su se mengulama (nevolji) našle viđene divojke za koje su se otimali momci.

Stanka je bila oko ponoći najviše da se odmore od igranja, kako kažu »malo izduvaje«, da poidu fanak-dva, jel ne virujem da je doteklo više na jedno čeljade. U ondašnjim kujnama nije bilo toliko mista da se krećaje poređani fanki, pa ji reduše ni nisu mogle toliko napeć, da ji vruće ponude za toliko čeljadi, koliko su mladi kadri da poidu, pogotovu salašarima koji su utrveni u idenje fanaka.

PRIDNJAK NA VR SIDALA: U nikim događajima se uvik nađe i čeljad koja se zdušno paštre da ga obrezvride, el kako su naši stari kazali »ture batinu u točak«. To važi za pridnjaka koji se paštri da on jedini da bude na »vr sidala«, najvažniji. U devedestim godinama jedan od taki pridnjaka je vodio čeljad u Bikić (selo u Madžarskoj, malko veće od Naćvina), na »Prelo brez granica«, di je on bio glavni. Ovo već i zato da bude manje svita na Velikom prelu, u kojem je drugi pridnjak bio glavniji. A ko »reciprotitet« niko od bikićana nije došo u goste na Veliko prelo, iako je njev pridnjak bio zvan.

Kad je Bikićkom prelu sklon pridnjak propo, okanili su se Bikića. Al jeto ove godine se podmetnio opet jedan pridnjak, bar se tako drži, odvo je njemu sklona čeljad na »Prelo brez granica«, u Bikić, di su skoro samo odaleg čeljad divanili bunjevački. Tu su se lipo zabavili gledanjem igara i svirke koji i još koješta šta ne priliče Bunjevcima, na kobajage bunjevačkom prelu. Al važno je bilo da se pridnjak pokaže, da jeto i on štogod radi, njemu su puna usta jedinstva, nauka o demokratiji, a zapravo kad mu padne na pamet drugima »tura batinu u točak«.

Sapienti sat!