Arhiv tekstova

Čardakovi

Faljnis, čeljadi. Šta da vam divanim: ode kod nas je baš nika navala na poso. Doduše, kod nas na salašu ima posla uvik; nema subate i nedilje, a baš ni sveca ni petka. Salaš je taki: na njem uvik jel muči marva ako je gladna jel se dere drugi josag, pa čovik uvik mora zapet. Mi baš sidimo i raspredamo o tom kako je kadgod bilo. Sad je fajin lakše i nama salašarima, mora se priznat. Mašina se svakaki naizmišljalo, skoro same rade pa nema više ni džakovanja ni kopačine. Al nisu baš jeptine, divane ovi što se naveliko dali u paorski poso, mora se fajin čovik zadužit a i natrčat i tušta vrata otvorit da se dobije novac na zajam od ti banaka. A tek kad se vraća ti je muka, ti kamata nikad se otrest. Dadu ti na kašikicu, a borme vraćaš kutlačom što bi kazli. Kažu, prošla vrimena nisu bila dobra. Jedni stalno bili na vlasti, tribala nam ova demokracija. A ja vam velim nako od srca: vaka kaka je, meni baš nije ni falila a kast ću vam i zašto. Koliko se sićam, a dobre sam pamte, kadgod je svako mogo pridat vagon i po žita i oma istirat novog ferčiku, a sad mi divani jedan što je niki dan kupio ferčiku da ga košta kugod kuća u selu – priko deset iljada eura! Pa ja vas pitam koliko je to vagona žita. Periša mi tu zavrće da nije to sad isto, da je sad vako, cine se prominile i šta ti ja znam. A ja njemu velim da su se istina prominile cine, al ja u vagonima divanim. Kandar je vagon žita i dalje vagon žita, ako nisu štogod prominili svicke mire zbog ove korone, jal sve se minja zbog korone a najviše cine. Rondza ova moja, kaže prija korone kad se očlo s crvenom u dućan moglo se još štogod i kupit, a sad kad odeš s crvenom doneseš polak praznu kotericu. Periša je samo pogledo, pa je tio štogod opet branit vlast al je oma odusto. Razumio čovik kako će proć kad se svađa sa ženskim čeljadetom, pa zaćutio. Joso to vidio, pa veli: »Šta je, Pere, sad ne smiš Jeli poktoravat? Uvidio si da bi prošo Lucinim sokakom a nama tute mudruješ po sata kako nam lipo, samo to još ne vidimo. Jeste, lipo nam je prid svake izbore, ta nude nam starog olaja, zgrumenčanog cukera a i konzerava što su zaostale od onog rđavog vrimena. Vi tamo u vašim šoru dobli to malo sitnog kamena na put, a ti se oma dao u falu. Ta eno već su vam ga napolak zaorali i navukli blata na njeg«. Ja njim velim da je dosta bilo politike u mal nisam kazo. Već, jesu l oni ubardali šta da radimo s čardakovima? Stoje i zauzimaju misto u guvnu, a već nikom ne tribaju. Prošla vrimena branja u klipovima, a i da triba ne bi imo ko brat, a ni ko nosit košarove. Ja ću lako, pokvarit ga i ispilat pa položit. Moj je stari i drven, a šta će oni čiji je gvozden? Joso veli da je i on niki dan sidio prid litnjom kujnom i gledo u čardak, a kandar će ga pokvarit i opravit od njeg stupove za ogradu. Više mu neće tribat, cigurno. Sad ni nemož nać ni ko će ti beračom obrat, a kamol ručno. Tako smo se razišli pokunjeni i tužni, čeljadi moja. Prošla su naša vrimena. Ajd, zbogom. Divanićemo drukput. Iđem namirivat dok i za to ne izmisle kaku mašinu.