Arhiv tekstova

Lipo u vinogradu još lipše doma

Bać Ive i Marke put do vinograda brzo prošo. Malo se divanili, malo gledali okolo po ataru i vitar jim najedamput dono meris Bare. Ositili i pisak ispod točkeva, pa ni tako ni druskalo. »Joj, pajto, moraćemo potli otit do Bare, makar nakratko, samo da vidimo mista di smo u dičji dana pecali«, veli najedamput Marka. Poskidali sa kola sve košareve, a dvi žene prostrle nikaku staru ponjavku, pa priko njoje krušni tarak. Porazmatale i narizaloe na komatiće šunke, slanine i kobasice. Bać Iva za dram i vatricu raspalijo, pa se moglo i mađarit. Dida Pera ošo na drugi kraj vinograda, tamo metnijo malo bašće, pa nabro i sose i paprike. Luka poneli odoma. Marka izdilo ražanj i na njega natako komadeš slanine. Veli, mađariće, da udovolji srcu, ne triba mu ni šunke ni kobasice. U jednu olbicu nagvanjijo luka, narizo sose i dvi paprike pririzo samo uzduž. Dobro sve osolijo, pa još kad to nakaplje slaninom, di bi čeljade našlo bolje salatice? I lapinje samo popolovijo, pa je osolijo i opaprijo, nakapaće i nju. Slaninu izmađarijo, vada iz njoje iskapala sva mast. Bila  rumena, ko obraz divojački. I bolesni bi je jijo. Bać Iva uzo samo komatić kobasice, a odoma pono crnoga kruva. I on osolijo i nagvanjijo luka. Noto popijo i šaku medecina što pije izajutra. Ščim se fruštukovalo, dida Pera pljesnijo dlanom o dlan i berači se poredali u redove. »Čeljadi, lipo smo se okupili, pa nek i vaj dan projde u veselju. Dosta sam vinogradu bijo sluga o ranoga prolića, skroz do jeseni. Došo dan da malo budem i gospodar. Nekate da mi se kogod jako umori. Vidim da imade i mladi, pa daj Bože da ve jeseni bude i kakigod svatova! A dica nek stanu u redove i nek kupu zrnovlje što pootpada. I nek niko ne zabušava, da ga ne bi škvorci odneli. Ajde, nek se čuje i pisma!«, veli jim dida Pera i ponese o berača do berača bocu lanckoga vina da se nazdravi. Red je. Dva momka iz komšiluka se latili košareva. Iće o berača do berača, oni će jim iz košarica jal kablova, šta već ko pono, istresat nabrano grozdovlje u košareve, pa će ji nosit do koli. Košar bi jim na ramena pomogla dignit beračica čija se košarica poslidnja istrese. Jedan malo jači čovek se popo u šaraglje, on će primat košareve o vi što nosu, istresat grožđe u mlin i dok oni ope ne dojdu, samlit. Iz redova se čula pisma po dida Perine želje, a potli smij i zafrkancija. Za jednoga momka što nosijo košareve divanilo se da se prvać zagledo u jednu curu što danas bila u redu i brala grožđe. A i njoje još o prolitos srce drugače tuče ka mu se najde blizu. Danas bi se nikako uvik potrefilo da mu košar bude pun ka dojde do njoje, pa bi mu ona morala pomoć dignit na rame. Oma to niko opazijo. Bilo tu svakaki pošalica, pomalo i bockanja, a nji dvoj bi samo pocrvenili i blaženo se škobili. A tetke, ujne i strine se kanda već latile kortešovanja. Vinograd bijo mal, a čeljadi puno, pa se do ručka i svršilo. Dida Pera bijo zadovoljan, bure se napunilo do vr. Čeljad se potovarila u šaraglje, bać Iva i Marka ope sili nuz kočijaša. Zaboravili i na Baru otit. Pivalo se skroz do doma.