Arhiv tekstova
Došo pajta izdaleka
Dočeko bać Iva i dan ka došo njegov stari pajtaš Marka z drugoga kraja svita. Džaba ga čeko dan ranije, nisu bili u sporazumu. Marka mu tuko depešu, al se malo prisapijo za dane, izašlo mu iz glave da jednoga izgubi brog razlike u vrimenu novomu i nonomu kraju svita. Tako bać Ive jučerašnji dan prošo uludo. Čeko Marku, čeko, al ga ni ni dočeko. Lego spavat, svaj u brige. Cilu noć se privrto po krevetu, popijo i jednu medecinunikako damu dojde san na oči. Jedva dočeko da svane. Ščim se zabililo, oma se digo, obrijo i nameriso, veli možda se zadržo tamo di stigo na eroplanu, pa i on čeka da svane, možda Marka ne volji tirat lemuzinu noćom. A znade da će, ščim sleti, otit u jedan dućan što daje u kiriju svakake lemuzine i uzet najveću što imu. Oduvik voljijo bit komotan, a ima ga, vada više o metera. A ruku na srce, može mu se, pa neće vada u rođeno selo dojt ko kaki krpež. Oma nikako potli sedam, vada se istom pošta otvorila, niko rda na vraci. Bać Iva odrezijo, poštaš nosi novu depešu. Naškobijo se ko friška mlada, veli da se ne mora ništa brinit, Markin eroplan stigo još sinoć, al se ni tijo oma kretat na put, neg prispavo u velikomu bircuzu di se izdaju sobe u kiriju i ima svakaki čuda za pojist, pa će se odnud krenit oma potli fruštuka. U njevo selo će dojt oko podne. Bać Ive spo kamen sa srca. Jedino se malo čudijo kako poštaš to sve znade, a kuferta izgleda ko da ni ni otvarana. Ni tijo sotim lupat glavu, neg oma njegove reko da metne vodu, a on ošo u stražnji dvor uvatit pitla što ga čuvali za vaku priliku. Našo i prolitos ostaviti papak o nikake krmačentine, pomišaće njega i pitla u kotlić, a njegova će zamisit rizanaca u sami jaja. Znade da pajtaš Marka tako štogoda najviše volji. A ka dojde vamo na urlab, ne zna se iznajidat ni drugi starovircki jila. Već znade da će njegova vi dana pravit i nasuvu kompirma i gomboca i tašaka, a više put će morat pravit i suparni, pa metnit lokšica i natrzat valjušaka. Očupali pitla, bać Iva ga rastrenčiro, pa i njega i papak lipo isiko testericom za meso, podložijo i metnijo sve u kotlić da se duncuje. Ko da bijo šugav, vraganajs put izlazijo naskak i izgledo Marku. Vrime nikako da mu projde. Malo se cigro i sa Taksom, baco mu kočanje, a vaj ji donašo. Paprikaš samo što ni bijo gotov, naskaku se sustavila lemuzina. Vraca se otvorila, a Marka, naki krupan, unišo u gank. Bać Iva se zapiljijo u njega, a Taksa mu se već sto umiljavat i pružat mu šape na čakšire. Marke to ni smetalo, samo ga gladijo izmeđ ušiju, a onda ga uvatijo za šape, pa ko da su cigrali. Samo jim još tamburaši falili. U tomu i bać Iva stigo do nji. Pajtaši se zapiljili jedno u drugo. Ostali tako vada minutdva, obadva puščali i suzu. Jako se stegli. Nisu ništa divanili, al se, ko i u dičji dana jako dobro razumili. I jednomu i drugomu u momentu svašta proletilo kroz glavu. I 5 deka ni zeleni, papreni bombona iz dućana, što ji dilili ko braća i sapuna što kuvale njeve bake i bundivare iz starovircke peći... u tomu iz kujne izašla i bać Ivina i samo ji dugo gledala. Zasuzila i ona.
