Arhiv tekstova
Biće još pijaca
U Bać Ivinomu selu subota pijačni dan, pa svaki ozbiljniji domaćin volji malo izajt međ ljude. Fruštukovalo bi se malo kasnije neg drugima danima, ka pijac bude gotov. Doduše, danas po sela više ni nisu pijaci ko kadgoda. A nisu ni domaćini. Pri voga poslidnjega rata znalo se di se šta prodaje. Na jedne strane pijaca bilo zelenje, na druge ćurćije, šnajderi, opančari, štrangari, lončari i još koikaki majstori. It na pijac navadijo se još o pokojnoga dade. Otkako se oženijo, a dada omatorijo i izgubijo volju za it međ ljude, na pijac idu on i kum Tuna. Lipo bi izgledali di šta ima, izdivanili se ako bi trefili koga poznatoga, pa bi ošli bi i do marvenckoga. A tamo uvik gužve. Imali ljudi za prodat i prasaca i šilježadi, našlo bi se i koje telence, a kadgoda i kakagod kravica. Štogod ko tražijo, došo bi, dva triput obišo cili pijac, probo bi se koidi natirivat za cinu, pa kad bi sve dobro ošacovo i prisapijo se, ošo bi tamo di mu se najviše dopalo, zabiližijo kredom no što bi kupijo, ostavijo kaparu, a gazda, ka pijac bude gotov, dono bi mu kaparisano doma. Tamo bi se isapili i isplatili, a ako kupac imade vina jal rakije, popijo bi se i aldumaš. Ako nema, znalo bi se na aldumaš otit i u bircuz na jednu. I tako, jedna po jedna, neritko bi se i ko noga što prodo i kod noga što kupijo, zaboravilo na fruštuk. Zno bi se i ručak skalabučit, a reduše dobrano narogušit. Kad bi se sa takoga aldumaša došlo doma, bilo bi svakaki riči, a ko malo bisniji gazda reduše znalo bit i po maranke. Rat sve prikinijo. Bać Ive se najedamput omrazijo pijac. Ni to više bilo za njega. Majstori sa strane pristali dolazit, novci sve manje vridili, pošteno čeljade ni moglo baš svašta ni kupit. Ljudi pristali it i na marveni pijac. Za štogoda kupit novaca baš i nisu imali, a za prodat baš ni bilo ni za iznet. Više put nikaki soldati znali dojt, pokupit marvu i platit je nikakima ištambiranima ciduljama, velu, triba se š njima javit u općinu, pa će se tamo isplatit. Ljudi više ne bi vidli ni marvu ni novce. Ti soldati se potli navadili na selcku zadrugu. Tamo se ranili bikice, pa vi naodnašali dosta, velu ezekvirani za vojsku. I zadruge ostavljali te ištambirane cidulje. A svit ko svit, dugo potli rata se po selu pripovidalo koliko ti bikica koidi poprodavano, a novci koiskim podiliti. Bilo i za soldate, a nikakoga tala i za nike što radili u zadruge. No, divan ko i svaki divan, brzo prošo, zadruga propala, koiko se malo i otripo, a marvenckoga pijaca ni do dan danas više nema. Bać Iva se u prošlu subotu rano probudijo. Sa live strane ositi kako njegova lipo spava, pa sve pazi da se ne pomakne, da je ne probudi. Metnijo šake pod glavu, pa se zaštodiro i sve se škobi. Najedamput se preznijo, sitijo se da se ne mora žurit dignit. Pijaca nema otkako zavladala va čudna gripa. A otkako se latijo politike, nema ni kuma Tune. Dojde jedino pri koikaki izbiranja. Pošalju ga iz varoši, znadu kako lipo uvik obrlati ljude. A ko zna, možda će ope nait, misli se, Najštosezasvepita juče obnarodovo da će se pijaci pootvarat.
