Arhiv tekstova

Sve se priselilo u varoš, doktori u politiku

Bać Iva niki dan ošo u općinu, tribala mu nikaka cidulja što se vadi ko matičarke. Pokuca na vrata, niko se ne javlja. Pritisne bravu, zaključano. Istom onda vidi cidulju, malo ga ni u nos udarila. Natrukovano, matičarka radi samo petkom. Komu triba štogoda nabrzo, mora u varoš. A, u očin već i petki, misli se. Tako prošo i pri nedilju dana. Uvatijo ga zub i kaće, neg u petak uveče. Koliko ga čupo, jedva izdržo do ponediljka. Veli, ne bi išo u varoš, ko zna oćeli ga i tamo primit, ni ubiližit. Ošo u ponediljak u abolantu, gužva, ne mož projt. Svit čeka da jim izvadu krv, a vi što vadu, dojdu samo ponediljkom, pa koliko stignu, koliko ne, jal se mora čekat dok ne dojdeš na red, jal otit u varoš. Jedva nikako prošo, a ko zubara na vrati cidulja. Radi samo petkom. Čeljade se mora i ubiližit, pa ka dojde na red. A zub samo nek čupa. Ajd, veli, ka je već u abolante, otiće makar ko doktorice, svakako će mu za nikoliko dana tribat pripisat nove medecine. Što dobijo prošli misec, skoro potrošijo. A i ta država, misli se, o ti trinajsčetrnajs što ji pije, četiri dobije zabadva, a ve druge mora kupit. I bome, kako samo dobro isapili, al za se. Zabadva dobije ne što koštu manje o sto dinara. Vi što za nji mora platit, baš i nema za manje o sedamosam stotina, a par nji je i priko iljade. Tako on svakoga miseca ostavi u pateke lipi novaca, ko da napravijo kuću na zajam, pa mora vraćat cili život. Došo na penđerić, veli pridaće legetimaciju. Cidulja i tamo. Natrukovano, doktorica ne radi danas i sutra, a ni radila ni u petak. Misli se akoćeš priksutra stignit pridat legetimaciju, tribaće podranit još u zoru, pa možda i dojdeš taj dan na red. Ko ne volji jal ne može uranit, a štogoda mu boli, nema mu druge, neg otit u varoš. A najgorje to što ne znaš unaprid oćeli ti u varoši primit, jal ne. Velike gužve i ko nji. Puno se doktora dalo u politiku, pa ritko imadu kad radit no za čega dobiju nadnice. Vazdan visu po nikaki koferencija, a bolesni što ko nji ubiližiti, jal moru čekat, jal prominjit doktora. A prominjit ga teško, jal ritko koji se ni do u politiku. E, zoto u njegovomu selu malo, malo, nema doktora, a sve je više stari i bolesni. A dobro se sića vrimena ka je ko nji radilo troj doktora. Dva radila pri podne, jedan potli podne. Naj što radijo potli podne, subotom i nediljom bijo i dežurni u abolante. Zubar radijo o ponediljka do petka. Tako i krv vadili. A gle vo danas. Misto da idemo naprid, mi idemo natrag u vrimena o pri sto godina, misli se bać Iva. Sijo i čeka oće li naitkogod, da nema nikoga, ne bi bilo ni odrezito. Ni ni dočeko. Ošo na štaciju, pa na ajzibanu u varoš. Veli, tamo ima vraganajs zubara. Al baš mu se ne da. Tijo pridat legetimaciju, žena za penđerićom mu pita ko kojega bi išo. Veli ko togaitoga, ni potrefijo, taj nikud odvandrovo. Drugi na koferencije, treći na godišnjemu. Ni više ništa ni pito, samo uzo legetimaciju, okrenijo se i uputijo na štaciju. A, u očin i doktori, misli se. Otkako se latili politike, država nam sve bolesnija.