Arhiv tekstova

Najviše triba nima što trču za fodbalom

Bać Iva ope kuburi sa spavanjem. Njegova sinoć ošla u njeznu fabriku, ve nedilje radi priko noći. Lego rano. Baš bijo drimav, al ščim se pokrijo dunjom, ošo mu san sa očiju. Vrtošijo se dugo, vada prošlo i po noći ka zaspo. Tako i jutros. Otvorijo oči, još se ni pitlovi nisu čuli. Svaj mokar, ko da spavo u vode. Nos mu zapušit, a ništa ga i u grlu greca, ko da ima šaku čičaka. Znade da više neće moć zaspat. Digo se, sijo za sokoćalo i zapalijo ga. Bolje da i ni, imo bi manje jida. Prvo što vidijo, umrlo no dite o tričetiri godine, što se za njegovu aperaciju skupljali novci priko telefona. Istina, skupilo se, al se i oteglo, pa bilo kasno. A država za maloga anđela ni imala. Ko ni za ne male anđele što poumirali pri njega. Ni imala, jal ni tila dat. Oma zotim naj što gazduje novcima obnarodovo koliko u poslidnji godinu dana ta ista država dala jednima, a koliko drugima što se fodbaluju. Njima triba, sami zaradit ne možu, a fodbalovali bi se po Evrope. I jedni i drugi nadovađali iz bila svita ni što trču za fodbalom, u ve države ji kanda sve manje. A što najgorje, dovedu take što nikomu drugomu ne tribu. A ni taki ne koštu malo, jal se možda, nuž nji još kogod malo... ma, šta tu sto, baš mu briga za fodbal. Još ni zaboravijo, ne tako davno, vaj što gazduje novcima, obnarodovo i koliko poreza oprostili nomu kikatomu što ima njegovu televiziju, pa mu napravili i opravili sve što triba zone što se dannoć svađu i ne samo svađu, neg i svašta sramocki radu i divanu. Eto, za sve imu novaca, samo za male anđele nemu. Ni bać Iva zaboravijo ni koliko su podavali crkve, ni koliko su podavali i ka gorila na velika katedrala u Francuske, ni koliko podavali koikaki pomoći za svoj svit u drugima državama... a taj svit, ope, kaže da nikaku pomoć ni vidijo, da nestala dok ni došla do nji. Pa, misli se, ako već odvud poslani, ti novcu nikud i morali otit, jedino se nikada ni obnarodovalo kud. Eto, za sve se imalo, za male anđele ni. Ni bać Iva zaboravijo ni kako najštosezasvepita još lane obnarodovo da će reskirat kamaru novaca i širom države napravit tris fodbala, pa će se mladi imat di okupljat. Jedino ne sapi da mladi iz ve države sve više bižu. A i kako ne bi, šta će jim novi fodbali dok jim dica u škula ne smiju pit vodu, kažu zarazita, dok u ajzlama moru čučnit ko kadgoda njevi prandide, jal nema novaca za napravit bolje. E, opet se misli, vaj što gazdujew novcima svašta već obnarodovo, al možda on baš ni ne gazduje novcima, nego samo koišta obnaroduje. Ne bi do ruku u vatru da i tu ne gazduje najštosezasvepita. Preznijo se, već se polako bili dan. Gleda na sate, brzo će i njegova. Za dram otrnijo sokoćalo, zapalijo radijon i potpalijo pećicu u kujne. Skuvo je čaj i pripravijo fruštuk. Na radijonu divanu drugače neg što pročito na sokoćalu. Nogaštosezasvepita samo falu, za sutra svašta obećavu. A anđelića nisu ni spomenili.