Arhiv tekstova

Naši stari su većinom ovako i ovom nalik kontali o ženi, cinili je i poštivali, a to Hrvati Bunjevci dokazuju i radosnom proslavom materinstva, Matericama, dičnim blagdanom kojeg slavimo treće nedilje adventa.

ŽENA U ŽIVOTU SALAŠARA: Žena je u životu Bunjevaca salašara, naspram varoščanke, imala zdravo složeniju i važniju ulogu u obiteljskom životu. Salašarka je ko supruga, majka, reduša (žena koja radi u salašu) i stanarica (žena koja radi u avliji), vodila obiteljskui život, mož kazat bila je i istinska gospodarica u svom domazluku. Baćo je često vazdan radio na njivi, katkad se i mrakom al uvik brez brige vratio, znao je da će na salašu sve bit u redu, josag namiren i dica ulegnuta (uspavana).

Materi su u tušta ti poslova od velike pomoći bila dica, veće se staralo o manjem i tako se učilo u škuli života, u kojoj je mater bila učitelj. U škuli života ona je primerom dicu upućivala kako da postanu čeljad koja je neće osramotit, u nji je svojim primerom duboko usadila viru, osobito ondašnje kriposti, naučila ji kriposnom obiteljskom životu. Zdravo se starala o ženskoj dici da i ona pođu u život njezinim putom, jel su se divojke po ondašnjem adetu udavale zdravo mlade, da izrode, odrane i udome dicu dok je zdravlja i snage.

Rad velike važnosti u obiteljskom životu naši su stari od poštivanje matere napravili slavlje. Ovo se osobito odnosi na majku, maminu el baćinu mater, jel je ona odavno dicu izrodila, odranila i udomila, a kad je ustribalo pomogla je i u odranjivanju unuka. Bunjevci su majku zdravo poštivali, oslovljavali su je sa Vi, kad su joj unuci dolazili poljubili joj u ruku. Za majku su se dica, a osobito unuci, otimali kod koga će zanoćit, kome doć u goste.

ADET MATERICA: Bunjevcu Hrvati treće nedilje Adventa slave Materice. U tom vrimenu nuz Božićne slave još blagdana, al daleko najsvečaniji je blagdan Materica, kad štuju materinstvo, najuzvišeniji dar kojeg je Bog podario ženi. Ovaj blagdan Bunjevaca je kadgod nasto iz njevog dubokog virskog života u čijem je sridištu štovanje Majke Božje, iz čeg je nastalo i poštivanje majke u obitelji. Bunjevci se ovim adetom diče jel njim ni jedan komšinski narod tako ne štuje i slavi materinstvo.

Posli II. svitskog rata vlastodršci su probali blagdan Materica nadomistit praznikom dana žena na osmi mart, kad su veličali: Klaru Cetkin (Clara Zetkin), Rozu (Rosa) Luksemburg, Dolores Gómez Ibaruri »La Pasionaria« i druge. Taj praznik nam je osto u sićanju po obilju koještarija, zato se ni približno po važnosti i lipoti nije mogo nosit s proslavom Materica.

ČESTITANJE MATERICA: Na radosni blagdan Materica niko nije srićniji od majke, jel se tog dana oko nje skupe sva dica s obiteljima. Po adetu na taj dan joj dođu i dica koja su digod daleko udomljena, onda su svi srićni, al je med njima najsrićnija mater, katkad sa sakrivenom tugom ako joj koje dite nije moglo doć čestitat ovaj blagdan.

Dan Materica su u obiteljima kojekako dočekivali, ko na priliku i ovako:

* dok su još dica spavala, mater njim je pod uzgljancu (jastuk) metnila orasa u lupinji i jabuku sa utisnitim sitnim novcima. Čim su se dica probodili i vidili darove, čestitali su Materice, na veliku dragost mame;

* bilo je i takog da je mater kad je dicu ulegla metnila u zdilu el kotarčicu orase u lupinji i jabuku s novčićima. Čim su se dica probudila i vidili šta njim je ostavljeno, tim potaknuti čestitali su joj Materice;

* ima di je posli uleganja dice mater metnila nuz krevet zdilu il kotarčicu s orasima i jabukama. Dica su se naprosto nadmićala ko će se ujtru prvi probudit i mami čestitat Materice dok je još u krevetu. Kad su kadgod dica mami čestitali Materice poljubili su je u ruku, a mater ji je poljubila u čelo el obraze i darivala orasima i jabukom.

DAN MATERICA: Ujtru kad se razdanilo zajedno su ručali, a onda je i čovik suprugi čestito Materice, a ona ga počastila zamedljanom rakijom. Ručak nije bio obilan da bi užna bolje pala.

Te nedilje je i u crkvi misa svečana. Na početku mise popo je s oltara čestit Materice, a u pridiki posli evanđelja veliča materinstvo, tu ulogu povezo s materinstvom Majke Božije.

Užna na Materice se po zajedništvu za astalom i po bogatom ilu pamti. Kad su se čelja poređali oko astala, a reduša frišku čorbu metnila prid nji, posli molitve poili su svečanu užnu.

Na ovaj dan je prvi put babi došo u goste novi zet, brez obzira kad je bilo vinčanje, a njeg je baba darivala bilom košuljom »uzimaćom« ko znak da je on dobro došo u ovu kuću, da je u svemu jednak s drugom čeljadi u obitelji.

Još dok su sidili za astalom mater je čeljad darivala sitnim darovima: ženske maramom za povezivanje, levešom od parketa, papučama… i sl., a muškarce maramicom, pošom (kravatom), šalom i sl. Darivanje je mater obavila kako joj je doticalo, a pazila je da svi dobiju darove približne vridnosti, da ne bude razmirica.

Posli užne mlađi (»materčari«) su išli čestitat Materice u rodbinu, komšiluk i poznatima di u obitelji ima majki.

Mater je materčare iz rodbine darivala još i maramicom, u koju je spakovala »materice« i svezala je na četri ćoše da je dite lakše nosi. Kadgod su žene naštrikale lipe šarene torbice za materčare di će mećat darove, a kad su se vratili kući bili su ponosni koliko su skupili »materica«. Materčarima je bilo dopušteno uć čestitat Materice u svaku kuću di je bilo materi i svudan su ji rado primili.

Na Materice su samo ujtru pili zamedljanu rakiju, a posli vino, jel takoreć nije bilo ni jednog salaša brez vina, ako nisu imali svog kupili su ga.