Arhiv tekstova

Nasilje nad hrvatskim stanovništvom Vojvodine 1992. godina

Tokom 1992. godine nasilje usmereno na hrvatsko stanovništvo u Vojvodini je intenzivirano. Od maja 1992. godine u većem broju nacionalno mešovitih naselja u Vojvodini vršen je organizovan pritisak na Hrvate pretnjama, bacanjem bombi, podmetanjem eksploziva, provaljivanjem i useljavanjem u njihove privatne kuće. 
Od maja do avgusta 1992. godine zabeležen je i najveći talas iseljavanja Hrvata iz vojvođanskih sela, najviše iz Hrtkovaca, Kukujevaca, Novog Slankamena, Beške i Petrovaradina. U tom periodu je pod pritiskom i pretnjama više od 10.000 Hrvata razmenilo svoju imovinu za imovinu Srba iz Hrvatske. 

Opština Ruma, 1992. godina

Od proleća 1992. godine na teritoriji opštine Ruma pojačani su pritisci i nasilje nad Hrvatima. 
U samom gradu bacane su bombe u dvorišta kuća u vlasništvu Hrvata, nekima i u nekoliko navrata. Do avgusta 1992. godine izvršeno je najmanje 12 napada bombama na kuće i imanja Hrvata u rumskom naselju Breg. Meštani Rume su dobijali preteće poruke poput »Ustaše, sad ćemo doći da vam odsečemo uši«, »Silovaćemo ti ćerku, a ti ćeš gledati«. 
Slični pritisci događali su se i u rumskom selu Nikinci, putem telefonskih pretnji da se ljudi isele. U avgustu 1992. godine podmetnut je eksploziv na dva hrvatska imanja u Nikincima. 
Najveći talas nasilja i pritisaka na Hrvate na teritoriji opštine Ruma odigrao se u maju 1992. godine u selu Hrtkovci.
Dana 6. maja 1992. SRS je održala predizborni miting u Hrtkovcima pred više od hiljadu ljudi, uglavnom srpskih izbeglica iz Slavonije. Vojislav Šešelj je na tom skupu rekao da u Sremu nema mesta za Hrvate, kao i da oni koji su otišli iz Srema više nemaju gde da se vrate jer će u njihove kuće da se usele srpske izbeglice. 
Tada je rekao sledeće: »I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mesta među nama? Samo onim Hrvatima i njihovim porodicama koji su zajedno sa nama krvarili na frontovima.« »[T]reba svakoj izbegloj srpskoj porodici da damo adresu jedne hrvatske porodice. Daće milicija, milicija će raditi onako kako vlast odluči, a mi ćemo uskoro biti vlast. Lepo, sve izbegle srpske porodice će doći na hrvatska vrata i zatečenim Hrvatima dati svoje adrese u Zagrebu i u drugim hrvatskim mestima. Hoće, hoće. Biće dovoljno autobusa, izvešćemo ih na granicu srpske zemlje, odatle peške neka produže, ako sami ne odu.«
Svoj govor Šešelj je završio sledećom porukom: »Ubeđen [sam] da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini[.]« 
Šešeljevo izlaganje je bilo praćeno povicima »Ustaše napolje« i »Hrvati u Hrvatsku«. 
Na istom skupu je Milan Žilić, lokalni sekretar SRS, pročitao imena više od deset Hrvata iz sela koji, kako je tvrdio, »jurišaju ustaškom kamom«. Naveo je imena još dvojice meštana koji navodno »pomažu ustašama« i odbijaju da pruže pomoć srpskim izbeglicama. Žilić je dodao i da je lokalna politika u Hrtkovcima pod kontrolom Hrvata i da se na rukovodećim mestima u javnim preduzećima u selu nalaze Hrvati i Mađari. Za tadašnjeg predsednika mesne zajednice Dobrosava Markovića, Žilić je rekao da se »potpuno asimilovao sa sredinom u kojoj živi«, zbog čega je »politički život Srba u blokadi«, sugerišući da Marković, iako je Srbin, zastupa interese hrvatskog stanovništva. Hrvati koji su prozvani na mitingu SRS-a su se ubrzo sa porodicama iselili iz Hrtkovaca. 
Nakon mitinga SRS usledilo je organizovano nasilje nad lokalnim Hrvatima, što je dovelo do masovnog iseljavanja hrvatskog stanovništva iz Hrtkovaca. 
Lokalno hrvatsko stanovništvo u Hrtkovcima bilo je izloženo zastrašivanju, telefonskim pretnjama, lecima preteće sadržine i javnim pozivima na iseljenje. Na kućama Hrvata su ispisivani uvredljivi grafiti i razbijani su prozori. 
U napadima usmerenim na zastrašivanje Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva u Hrtkovcima učestvovao je jedan broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, zajedno sa lokalnim Srbima koji su bili bliski SRS-u. Oni su u grupama organizovano upadali u hrvatske kuće i uz pretnju uništavanjem imovine i upotrebe oružja tražili od vlasnika da im predaju kuće. Izbeglice su dolazile u kuće sa spremnim spiskovima na kojima su bile ispisane adrese Hrvata u Hrtkovcima. Vlasnicima kuća govorili su da su njihove kuće predviđene za razmenu.
Prema svedočenju meštana, na meti su se našli prvo bogatiji ljudi u selu, prvenstveno oni koji su imali veće i lepše kuće.
Hrvatsko stanovništvo u Hrtkovcima je bilo izloženo i podmetanju eksploziva i bacanju bombi u dvorišta. U nekim slučajevima bacanju bombi je prethodila poseta ljudi koji su se raspitivali za razmenu kuća, što je bila vrsta pritiska kako bi stanovništvo pristalo na razmenu imovine.
U periodu od 10. maja 1992. godine do 1. jula 1992. godine oko 20 hrvatskih porodica je fizički izbačeno iz svojih kuća u Hrtkovcima, dok je veliki broj njih podlegao pritisku i pristao na razmenu imovine. U periodu od maja do avgusta 1992. godine, iz Hrtkovaca se pod pritiskom iselilo oko 450 hrvatskih i nacionalno mešovitih porodica. 
Obrazac napada na meštane hrvatske nacionalnosti u Hrtkovcima vidljiv je iz nekoliko primera koji slede. 
Sredinom maja 1992. godine u kuću Marka Fumića u ulici Ive Lole Ribara u Hrtkovcima ušla je grupa naoružanih muškaraca u maskirnim uniformama, među kojima je bio i Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne namene RDB Srbije, kasnije preimenovane u Jedinicu za specijalne operacije (JSO). Oni su naložili Marku Fumiću da se iseli u roku od tri dana sa zabranom da ponese bilo šta od svojih stvari. Na poziv komšija stigla je policija i odvela napadače, ali je porodica Fumić i nakon toga bila na meti ekstremnih srpskih izbeglica. Iz tog razloga je porodica Fumić napustila Hrtkovce.
Porodica Julijane Molnar je u više navrata bila na meti napada. U njihovu kuću dolazile su različite grupe izbeglica koje su zahtevale da se porodica Molnar iseli iz Hrtkovaca. Pretili su im i nazivali ih ustašama. Jednom prilikom nepoznata grupa ljudi ušla je u kuću Julijane Molnar i pretila joj nožem koji su zaboli u sto ispred nje.