Arhiv tekstova

Ni divan ne ide uvik

Bać Iva se već jedno vrime nakanjiva otit ko starije u varoš, al nikako da se krene. Te ne mož brog voga, te brog noga, nikako da se potrefi ka nisu zauzeti ni on ni ona. I taj dan se tribo krenit, al starija sinoć javila da će morat radit o jutra do sutra, pa nek dojde drugi put. Još jutros ga skobačila i nikaka tuga. Potli fruštuka naranijo Taksu i mačka, živine bacijo kukuruza, pa došo natrag u kujnu i nalego se na krevetac. Zapalijo i radijon. Njegova ošla, veli samo do dućana, pa ka dojde natrag, latiće se pripravljanja kolača. Božić ide, samo što ni, a već vidi da će ga on i njegova provest sami. Starija već i nagovistila da neće moć dojt. Otkako avanzovala u službe, puno toga mora sama, jal udesit, jal napravit. Istina, gazde je lipo digli nadnicu, al se zoto za sve u kujne samo njoje pita. Ako štogoda ne bude kako triba, znade se, kaštige će bit samo njoje, al ruku na srce, ka napravi štogoda dobro, znadu to i ispoštivat. Varošani ko varošani, puno nji će zote blage dane i fruštukovat i ručat i večerat tamo di ona radi. Jedni se ne volju kicat doma, drugi ni ne znu, a treći isapili da jim vako više ide u račun. Zoto i znade unaprid da će ti dana imat posla priko glave. Priko telefona jim niki dan rekla da će za Božić dojt i njezin, pa se bać Iva sve misli koliko bi nji dvoj za taki blagi dan voljili bit sami. Možda zoto i neće moć dojt doma. A nigdi duboko u srcu osića da to baš više i ni njezin dom. Ko da ni ni o mlađe. Ona se ope priselila ko njeznoga derana, pa sad zajdno snotu šta će i kako će sutra, pa gledu i kako će do toga dojt. Sitijo se mladi dana, svojemu domu se radovali i on i njegova, pa još ka podolazile na svit curice, njeve sriće ni bilo kraja i konca. Zoto se ni ne čudi što se cigurno i one sad raduju nikima drugima domovma. Doduše, mlađa ni ne može dojt, prvać ošla u Švapcku. Njezin deran osto doma, al brzo će i on za njom. Pa eto, ako ne otide pri Božića, vada će ji makar on obit za blage dane. Duboko izdanijo, a na obrazu ositijo ništa mokro. Trgo se iz štodira, čuje vraca, a Taksa ni ni zalajo. Sijo na krevetac i dlanom otro oči. Unišla njegova, unela iz ganka ofanj ladnoga zraka. Veli, pokupovat sve što je triba za kolače, pa će se oma latit ni što možu dugo stojat. »Moramo se pripravit, možda će nam njeve druge dojt čestitat, ako ne Božić, makar tvoj imendan«, veli njegova i metne njoje kafu, njemu čaj o titrice. Priko šolje mu se zagledala oči, pa najedamput i ona duboko izdanila i zasuzila. Znade da to samo tako rekla. Ni druga se baš ne mož puno nadat, svaka se latila svojega derana, di  koja se i udala, pa ni one više nemu vrimena za bać Ivu i njegovu. Ko zna oće li i koliko će stignit i do njevi? Dovana više ni bilo. Obadvojma ko da nikaka guka stala u grlu, pa jedva i gutu. On se digo i ošo malo potkurit vatru, najedamput mu bilo ladno, noge ko da mu niko poljo ladnom vodom. A baš bijo u debeli čerapa. Njegova donela siniju i sve što triba za kolače. Sijo i on zastal, latijo se sickanja oraja. Divan i dalje ni išo.