Arhiv tekstova Arhiv tekstova

Kako počelo novo kumstvo

Kum Marka došo natrag iz biloga svita. Njegova Marta se tomu jako obradovala. Bila i ona š njim, veli da vidi kakoj to živit tamo. Isprva je bilo jako lipo, sve to za nju bilo novo. Vrime brzo prolazilo. Ka se čuli priko telefona, raspripovidala se, veli lako se navadit na dobro. Veli više se tamo osića ko svoj na svojemu i svoj međ svojima, neg doma. Prošlo misec dana, drugači divan. Kum Marka dobre volje ko i uvik, al njegova se kanda malo snuždila. Veli ni to baš tako kako bilo isprva. Komšiluka nema, svi radu i gledu svoja posla, ona i Marka nemu š kim popit kafu. Doduše, tamo se ni ne pije vaka na kaku se doma navadila, a ona baš ne volji ni nu iz koikaki aparata, ni nu iz kesica. Najlipše je ka baci penu na špojeru. Treći put ka se divanili već se i ozbiljno žalila, veli što dalje, srce je sve više vuče natrag. Kum Marka se, kanda, isto priobratijo. Ozbiljno se štodira da rasproda sve što u svitu ima, pa da dojde natrag. Veli, kućicu imu, sonim što za života ušporovo možu je pozlatit, a i proživit da jim tičjega mlika ne fali. Jedino mu žo što se on i njegova kasno uzeli, pa jim Bog ni do dice. On dugo momkovo, vazdan za poslim, steko lipo imanje. Dok teko, ni imo vrimena mislit na ženu, dicu, samo gledo za poslim. Istom pod matoru glavu stala ga vatat nika tuga, sto osićat da čeljade ni stvorito za živit samo. Ona doduše imala curu, rodila divojkom. Svakako se š njom napatila. Cilo selo je olajavalo, niko ni na mise ni tijo stat nuž nju, ko da bila najgorja na svitu.  Nikad se ni ni udavala, niko o njevi je ni tijo, osim ka malo popije, pa pokuca na pendžer, ne bi marijo nako, za jednu noć. A ona to ni tila. Ni se tila ni udavat na stranu, ostala u svojemu domu, što dobila u tal. Gledala samo tu curicu, davala sve na nju. Dan po dan, godina po godina, ni ni opazila kako izrasla u lipu, mladu ženu. Na njeznu veliku žalost, cura, ščim svršila velike škule, ošla u Švapcku. Odande je slala  novaca, tila je vratit makar malo o noga što va njoje pružala, al džabe novci, ako su dom i srce prazni. Tako nikako vada i sudba udesila da se jednoga dana njezna i Markina samoća sastanu ko bać Ive i njegove. Marka bijo u gostima, a ona naišla rad nikake nove mustre za eklovanje. Bać Ivina jim oma skuvala kafu, a svi morali probat i niki novi liker što prvać napravila o malina. Divan se otpravijo, nako pravi, o srca, bilo i puno smija. Marta i Marka se znali ko i svi drugi u selu nako iz viđenja, a toga dana prvi put sidili zajdno u jedne kuće, za jednim astalom. Divan ide ko da se znadu već godina. Na kraj Marka veli da bi sutradan nji četveroj baš mogli ko njega doma potkurit pod kotlić za ručak. Skoro će i natrag u svit, a baš se zaželjijo gra, nakoga kakoga skuva bać Iva i pravi, zamisiti rizanaca. Veli, da ne otide neispunite želje. Svi velu oće, a Marta se oma ponudila za zamisit rizance. Niko ne zna zašto, al toga momenta i ona i Marka blago porumenili. Bać Iva i njegova to oma opazili, al nisu tili nikakim divanom kvarit lipotu te slike. Samo se brez glasa smijuljili.

  • Hrvatsko Nacionalno Vijeće
  • Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata
  • RS APV Pokrainska Vlada
  • VRHRS
  • DUZHIRH
  • Hrvatska Matica Iseljenika
  • DigitalDay