Arhiv tekstova

Utrnili...

Faljnis, čeljadi. Jeste l vi vidili ovi dana da mi ne možmo gledat ni jedan program iz Rvacke? Al nisu se sitili smanjit priplatu, ajak! Stiže, borme, sve na vrime a kanda će je još i poskupit, divane mi ovi moji varoščani. E to, borme, Branišu ne tangira. Ja se lipo uzverem na krov, malkoc zavrnem antenu livo jal desno i eto ti programa koliko voliš. Ta neće mi valjdar svako određivat šta ću ja i kad ću gledat! Oni jedared utrne zbog ovog, drukput zbog onog a svaki put najgore nama gledačima. Ode što ima na našim programima to ne vridi ni ti sto pedest dinara. Doduše, vidim ja, gleda svit te »Zadrugu«, te nike »Parove« i šta ja znam. Al šta će nama paorima zadruga? Ta mi se nagledamo svaki dan i dosta nam već i njiva i josaga priko glave, ne triba nam još i uveče opet jedno te isto. Ja na priliku sad opasno pravim kutrice i obore, sve se istrlo u andraka; izlomili svinji, pacovi podrijali i gotovo. Doduše, ne mož se falit da je Bog zna kako i opravljeno; poslagana ciglja u žutu zemlju, malkoc zaliveno cementoškim mlikom i gotovo. Izem ti pravljačinu, al se to uvik šparalo da Bog sačuva. Ne znam šta će bit sutra, al do sad samo šparam, kojičega se bojim... Dojadilo mi već pa kad čujem da kogod već i u dućanu kaže »biće bolje«, dođe mi da ga plenem ko dvajst jedan. Pa kad će to bolje, očin? Ja već dvajst osam godina slušam istu pripovitku: te bio rat, te bili sporazumi, a kandar svi nerazumni jel se ni jedan ni danas ne poštiva. Pa ondak vičemo i sad jedni na druge, vi ste ono, vi ste ovo... Dokleg, čeljadi? Pa ne triba se ni čudit što ova dica stalno biže u bili svit. Pa da sam malkoc mlađi i učniji davno bi i ja spopo snaš Jelu, bućur u maramicu pa na put. Ta omatorio sam slušajuć »biće bolje«. Joso mi se jevo smije ode. Veli mi: »Ta kako ti ne bi bilo bolje? Jevo, čim izađeš napolje iz svinjaka u obor, oma će ti bit bolje. U svinjaku si moro džedžit na četri noge jel si šporovo ciglju i iziđo ga samo toliko da krmača ne žulja hrknjaču, zato sad ti žuljaš«. Hm, nije slago. Kad sam opravljo još ko deranac taj svinjak s baćom, mi nismo imali dosta cigalja pa ispo oniži. Al u ta vrimena nisi mogo dobit ciglje u cigljani ni za lik. Nije ondak bilo drvara na svakoj ćoši kugod sad, sve te za rukav vuku da pazariš. Uvik se sitim mog dide kako mi je divanijo »E, moj Braniša, vidićeš ti, sve će ovo bit puno, svi ajzlogi, pa drvare pa vašari i svakaki dućani, al mi nećemo imat novaca«. Al ga proreko dida, svaka čast. I eto baš tako, svega svudank a mi kupimo kruva, malko soli i cukera, mašine pa ajd na salaš, gotov pazar. Neg, jeste l bili na Dužijanci, čeljadi moja? I mi smo borme obašli malo u varoš, bili malo kod Velike crkve, gledali povorku pa ajd natrag u naš lipi Ivković šor. Ajd, zbogom čeljadi. Moram isprat oči. Štrapnio mi malter cementoški u oko. Kake sam sriće još ću završit kod doktora, ne daj, Bože.