Arhiv tekstova
Marija Feher Moja bašta
Ja nađoh sriću u pismi i cviću,
Kroz pismu moj život pišem
Cviću se radujem
Gledam ga i mirišem.
I kad svanu rujna zora
Cviće mi maše sa prozora,
Dok zelene listove nježno njiše
Ja osićam kako diše.
A u mom srcu želja se budi
Kad bi ko cviće svi bili ljudi,
Kad bi svi bili kao bašta moja
Cvitovi bili, žuti i plavih boja,
Razni listova i stabla ima,
Al jedno je sunce potrebno njima.
Sve jedno drugo grli i voli
Al dok živi ono te moli
Ne gazi koren stabla moga
Jer majka zemlja plače zbog toga.
I dok ovu pismu sastavljam
Ja razno cviće u buket stavljam
I tako zagrljeni u buketu,
Ja želim da u cilome svitu
Ta ljubav i lipota se budi,
Kao moja bašta da se svi vole ljudi.
Marija Feher r. Pletikosić, rođena je 1946. u Somboru, a sada živi u Čonoplji. Domaćica je, a uz kućne poslove piše i pjesme. Počela je pisati pjesme prije desetak godina. Pjesme su joj objavljivane u »Miroljubu«, listu Hrvatskog kulturno-umjetničkog društva »Vladimir Nazor« u Somboru, te u katoličkom mjesečniku »Zvonik«. Koautorica je knjige »Žetvene svečanosti«.
