Arhiv tekstova
Država nestala karbine ostale
Mada i bać Ive i njegove doktori već odavno branu svinjcko, ope svake zime kolju dvoj. Moru. Cure narasle, a oduvik više volju domaće, neg dućancko. Obadve se zaozbiljno latile derana, pa ka jim iz njevi varoši dojdu u goste, eto velike dragosti. Još samo da dočeku i male, onda će i bać Ive bit srce na mistu. A ka se krenu natrag, ne mož ji otpravit baš prazni ruka. Još u vrime ne države što nestala, a najviše običnoga svita je se dobro sića po dobromu, karbine se pravile oko dvajsdevetoga. A ka se reklo dvajsdeveti i malo i veliko znalo kaki to svetac. I svi mu se radovali, jal bi se obično na svetac nakalamili petak, subota i nedilja, pa se ne bi radilo i po pet dana. Potli došla nova država, pa još novija, pa najnovija, mada te sve bać Ive izgledale ko i stara, samo se drugače zvale, izgledale sve manje, a i svita bilo sve manje. I ni jedne se nisu znale međe. Kolikogod se te države minjale, malo vako, malo nako, cilo vrime vladali isti, a i karbine se skoro ko ciloga svita i dalje pravile dvajsdevetoga. Uveče prid karbine bi se načistilo bila luka i pripravilo sve što će sutra tribat, od suda, do soli, paprike i bibera. Ni onda bilo ko danas, da u dućanu imade svakaki karafeka za metnit u kobasice, urke i švarglu. Alat bi sa sobom dono šlahter. Veče pri karbina bać Iva i njegova ugrijali kujnu i sili zastal načistit bila luka. »E, ništa se mislim, cure nam se skroz otele. Eto, došle na karbine, pa već svaka svojega pod ruku i oma odajkale, jedna ko kume, druga ko druge, nikad ne znaš di su i ka će dojt. A ujtru triba uranit. Mater i dada samo nek sidu ko dvi tuge i čistu luk. Ko da ji se mi nismo zaželjili. A pravo da ti kažem, baš mi pusta kuća otkako su ošle, ni ker da mi nogu zapiša«, veli bać Iva i dlanom otriše oko. Njegova samo ćuti i gleda u luk, a mogo bi se zakunit da je i koja suza ošla za ljuskama. Probo i ništa pametno kazat, al i njemu se nika guka skupila u grlu, pa samo jako izdanijo kroz nos. Ujtru se probudili, zapalili radijon, al no baš nigdi ni ne spominju svetac, vada se više ne slavi. Prija mu glavni šlahter bijo kum Tuna, al otkako se do u politiku, više ne dojde ni na karbine, pa čak ni na večeru. Ne daj Bože da tako štogoda vidi kogod iz njegove partije, pa ga tuži većima da je slavijo svetac što va država ne slavi. Danas se vima što vladu ne valja zamirat, brez posla se lagano ostaje. A vamo cila familija u državne službe. Isprva bać Ive brog toga bilo malo ko i žo, al sad mu već i sve jedno. Misli se, kaki kum Tuna, taka mu i država i partija, lagano se prodaju. Cili dan prošo u poslu, zastalom mu radili sestrino dite i derani o njegovi cura. Mladi i spretni, samo jim frca ispod noževa. On vaj put bijo acer, to mu i pristalo. Taman ka sve bilo gotovo, ko da iskukucale iza firangi, reduše zvale na večeru. Bać Ivina svašta nacvarila, pomogle je i cure. »Vidite, dico, u Titino vrime smo imali i državu i karbina, a danas, kanda, samo karbina«, veli bać Iva ko iz bunila ka su nazdravili starom dudovačom. Mladi ga baš i nisu razumili.
