Arhiv tekstova
NE TRNITE LAMPAŠ
Zašto puno toga više nema
Zašto je ostala samo sena
Zašto sva sićanja blide
Zašto smo tako blizu bide?
Zašto smo pobigli sa salaša
Zašto nema lipi konja i kajasa
Di smo to mi pogrišili
Zašto smo lampaš utrnili?
Zašto je šnjim očlo sve
u niki mrak i obor i čardak.
Sve smo ostavili jel bi mi u
grad, bili bi gospoda, al’ kaka,
pitam se sad!
Puno nas zna šta je salaš,
triba da se sića svak, ima
ko nije utrnio lampaš, to je dobar znak,
jel on voli svoj salaš.
Ne trnite lampaše salaši moji
ravnica triba da svitli, da gori
da sićušne zvizde na tom plodnom tlu
kazuju da salaš nije prošlost,
on je još uvik s nama tu!
Branka Dulić rođena je 1960. godine u Tavankutu. Po završetku gimnazije diplomira na prevodilačkom smjeru engleski i francuski jezik. Veći dio djetinjstva provodi na salašu. Taj način življenja i odrastanja ostavlja dubok trag. Sjećanja na sve to daju joj inspiraciju da kroz pjesme nanovo oživi njen salaš i okruženje. Osim u pisanju pjesama našla je sebe i u slamarstvu te otkrila novi pristup u ovoj tehnici. U svom traganju i otkrivanju spaja moderno i tradicionalno i postaje prepoznatljiva po takvom izrazu.
