Arhiv tekstova
Spremljeno...
Av pa šta je ovo čeljadi moja pitam ja vas. Dok je bila zima baš bila fajinska, sad nika sparina pa pravo nemož čovik izać na kraj s ovim vrimenom, ja već mislijo borame da ćemo morat ložit do Petrova kako se latilo, doduše dotleg bi mi istrvalo ogriva al Kanikulu ne bi uspijo izdurat. Sad eto nika sparina šta li je, čim se malkoc ozbiljije zaukam štogod radit sav se osapunam ko kirdžijaški konj kad ga dobro natovare pa još i kandžijaju. Doduše mene ne kandžijaje zasad al ko zna šta ovoj mojoj gospoji mož past napamet. Doduše bisan sam sam na se, tribo bi ić više na njivu pa radit, a ja se latijo avlije pa spremam, a što više spremam ona sve rastrvljenija, moraću se kandar manit didinog adeta, nema više skupljanja svega i svačeg ko da ga sad čujem kako divani - »Ostavi ti to derane samo digod, tribaće to, krpež kuću drži«. Tako vam i ja, nazadivo sam kojikaki andramolja za svaki rog i gredicu na svim mogućim pomoćnim šupama i obektima, samo na kući još nemam, ova moja neda niza boga, veli. »Nismo valjdar kak javna skupština pa da izgledamo kugod komendija’«. Ja sam čeljadi ode u Ivković šoru poznat kugod čovik domaćin i ciguran pa je i na salašu borme moja poslidnja,’razumim’. Odavno je Braniša skonto da je to najpametnije neg se s ženom natiravat oko čega, e onda si nagrajso kugod žuti mačak, vako lipo samo promrnđam razumim i odem i opravim po mojim a ona još bišnja, Dobro da mi ne vodi demonstracije po šoru, ta nismo dotlen dotirali, nismo mi kugod ovi što nemožedu skontat da ji svit nevoli. Neg jestel vidli, ja sad niki dan naišo tudak na bicigli pa stavo, lipo nemožem virovat, nije kogod ociko ako sam dobro izbrojio četri lipa velika drveta nuz sam Somborski put, skoro kod glavne kapije. Toliko sam se začudijo čeljadi i zablenduco da imadem veštačke zube cigorno bi mi ispali, kadli jedan drekne »..Pazi čiča di bleneš’«? Hu al sam se rasrdijo čeljadi moja, ja njemu čiča a on ćalav kugod kuglja od bilijarde, i to one na kiću...Av da sam imo vilištanj jal bar ešernje cigurno bi mu gurnijo u špice, ta znam da ćete me ružit i da to nije lipo od mene starijeg čovika, al jeto baš bi to uradijo, jeto bijo bi zloban pa nek, ispovidiću se da šta ću...Al nemožem vam kast kako me to’Čiča’ uvridilo. Hahaha, ovi moji me još ismijavadu, Joso će »Pa i nisi ti nikaki čiča, jest da si klepav, pa i krezav, doduše fajin si i osidijo, ako nisi proridijo onda ti se proridila sama, a da ćemo u pravdu lip nisi nikad ni bijo’«... Av čeljadi moja, dobit vako priko nosa od svojeg roda rođenog... Eto mi, al moram ji istrpit, dođedu mi pomoć kad god triba i fala njim, a tiba se pokadgod i komedijat pa makar i na svoj račun, to nam sve u životu, doduše imade fajin komendije kod nas na televiziji po svim vistima al o tim ne bi danas nazglabo, bite mi vi lipi i dobri a ja iđem još uvatit ovu dvojicu pa malkoc još radit, ajd zbogom.
