Arhiv tekstova
Tamburaša, fala Bogu, ima
Al sam se lipo provo čeljadi da ne mož ni ispripovidat. Doduše, nisam ni mislio da neću ić. Velim ja Jeli iđem gledat taj imenjakov film o tamburašima, pa ne marim da i sikire padaju a ne to malo nikakog vodnjavog sniga. Ta, iću pa taman da moro gurat ovu našu staru rđavu limuzinu do varoši. Ne bi se ja sekiro, čeljadi moja, da je to malo lipče vrime, al ovo se baš navrzlo na nas kugod zima na golog čovika pa već nikako da otopli... Ne da mi se baš da posvršavam već sotim mojim poslovnim prostorom za pet krmača nikako. Zato sam rišio da ću svudank ić di god se štogod izveđava i nisam se pokajo, zdravo je bio lip film o našim tamburašima, i to iz tri frtalja. Divanili su stari tamburaši kako je bilo kadgod, fala Bogu pa imade još i snimkova i slika u svita da se to prikaže ovim mladima da ne misle da smo mi tikva brez korena. Nek vide da je i kadgod bila kultura u svita, možda još veća neg sad, al to ni ne smim kast naglas da se ne uvride ovi što po cili dan drže slušalice u ušima i triput pune telefon na dan, a ta njeva svirka kugod da je opravljena za gluve, božem prosti. Sve mi uši pročisti, a baš sam nagluv. Ni vire ni pare, nema tamo borme u tim džigi bauu ni melodije ni armonije, Bože sačuvaj da bi skonto tercu... Ja jedared uzo od jedne nećake još ono podavno, ajd ko velim baš da čujem šta oni toliko slušaju. Nisam trevio ni dobro zaglavit tu mališnu slušalicu u uvo, ona odvrnila kad sam skočio po metera od stoca. Borme sam se zdravo poplašio da mi unuka opet stisla s vrati mog omiljenog mačka Đuru, pa se siroma tako zadero. Oni u smij pa će: »Ma nije, ujo, to ti je tehno.« Hu, izem ti svirku, taman da je kako zovete. Nije to za nas. Za nas je baš ovo vako što je bilo u velikoj vićnici, malo lipe svirke, malo pripovitke pa da se čovik nauživa. Divanilo se tušta i od ove mladeži, čeljadi moja, i da znate, jesam rondzav al što je pravo i Bogu je drago. Ja uvik u pravdu, al sad sam se oduševio baš koliko je mladi tamburaša što se baš lipo paštre i borme sviraju i pivaju da se sve praši. Samo tako, dico, i naprid. Nikad ne triba gledat unatrag, to je prošlo a novo dolazi. A novo je na vama mladima, a imate od kog i naučit, fala Bogu dragom. Doduše, mogo bi vaš učitelj i skurlat koju kilu, vako fajin sustane od sela do sela. A moram vam priznat kad sam već kazo da je kod mene sve u pravdu, tirala me ova moja da joj prikopam malo tako oko pedest kvadrati pa će popalantovat papriku i paradičku, a iće doveče ako stigne. I šta se pravdat, meni mrzilo i palanta ostala u kablu s vodom... »Kugod da si znao da će bit sniga«, veli mi ujtru sva radosna. Sve bi propalo, tako joj bilo drago što se spasila palanta da sam čak dobio nuz kafu i... osveženje. No sad valja, korizma je, fala Bogu, prošla. Sad samo da se prolipča vrime da posadim kuruze, pa dalje šta Bog da u ovim našim Ivković šoru. Ajd zbogom, čeljadi.
