Arhiv tekstova
Znadu žandari zakon
Kako došlo vrime žetve, u selu zaredo lopovšag. Zaredali i vi što se deru sokakom, jedni kupuju novo perje i staro gvožđe, drugi prodaju košareve i vankuše. Otvoru vraca, pa oma u dvor. Zoto bać Iva i volji ostavit Taksu odvezanoga. Štodira da nuz njega nabavi i kakoga malo većega i bisnijega kera. A ope, ne zna, rastolmačijo mu jedan žandar da će jako odgovarat ako kogagod ugrize, pa makar to bilo u njegovomu rođenomu dvoru. Oma mu je pito a šta bi taj i radijo u njegovomu dvoru, žandar samo veli ne zna, nikomu se ne smije branit da ide kud oće, tako je po zakonu. Malo malo, čuje se vomu ukrali biciglu, nomu poarali bašću, trećemu, ope, nema kolica, četvrtomu kazan za rakiju, nikomu petomu alat. U zadnje vrime lopurde stale na silu unilazit i u kuće. Prvać u po podne pokidali bravu i sa sokaka lipo unišli u dvor ko njegovoga krizmanoga kuma Stipe. Iz dvora kroz zatvorita vrata pounilazili u sve sobe i sve u njima izvrndali. E, ka već nisu našli šta su tražili, pokupili mu sve pušite šunke i ne velike pole slanine, što je ostavijo da imade do novoga klanja. Sezona na paoršagu dugačka, teško se radi, pa valja i dobro pojist. Niki dan kum Stipa malo naišo ka je išo natrag iz bašće. Bašća mu oma blizu sela, pa mu dosta toga i pokradu, al ostane i za njega. Koišta prodade na pijacu, pa tako izvuče koji dinar. Jedino mu ni pravo što iz njegove bašće i drugi koišta prodadu. Prijavljivo on to i žandarima, izajdu, bešteluju nikake tragove, al nikad o toga ništa ni ni bilo. Ko da i nisu beštelovali. Jedamput, ima tomu možda jedno dvi godine i uvatijo lopova, navadijo i nosi dva džaka kompira. Odvejo ga ko žandara, ko da i ni. Rekli da mu ne možu ništa, ni dosta ukro. Sa se vada ope došo štogoda izjadat. »Bome, kume, nisam samo ja srado, eno juče i ko komšija priko puta bili taki gosti kaki su prvać bili ko mene«, veli oma ščim su se rukovali. »No, naopako. A šta su njima odneli? A jesu i ko nji bili žandari?« bida se zajdno š njim bać Iva. Naljo jim je dvi bukarice katarke, pa su malo sili u prisunje. »Ta jesu. Ne zna se ni šta je odneto, gazde napolju, kuću jim čuvu komšije. Otkud bi oni znali šta ima u zaključanima stajama? E, to sad lipo znadu vi što su silom pootključavali i sve privrndali. Žandari bili i samo velu da oni tu ne možu ništa ka već nema gazda. Još izgrdili komšiju zoto što je kera ostavijo odvezanoga. Kažu da je kogagod oti ugrizo, gadno bi odgovaro, mogo bi i u rešt«, veli kum Stipa i povuče malo iz bukarice. »E, kume, tako ti je to. Današnji žandari su učili škule, pa dobro znadu šta je zakon, a ni prija, što jim baš ni išlo sa klajbasom, lopove bi našli i izudaral. Onda bi ji šef malo kaštigovo, oni rekli da više neće i tako bi se svršilo. A lopovšaga bilo manje, vi se bojali da ji ope neće uvatit i zaboravit šta je šef reko. A zakone nisu ni čitali«, veli bać Iva i naklje jim još po bukaricu.
