Arhiv tekstova

Monoštor je selo o kome bismo u svakom broju Hrvatske riječi mogli napisati po jednu zanimljivu priču. Ovoga puta donosimo priču o jednom uskrsnom običaju koji je danas ostao samo u pričama, a to je običaj darivanja momka za Uskrs. Darivanje i primanje tog poklona, »paketa« kako ga zovu, bio je jasan znak da će na jesen biti svatova. Priču o tom zanimljivom običaju ispričala nam je Marija Turkalj.

 

Velika nedilja

 

Naša sugovornica priču počinje od Velikog ponedjeljka, kada prestaju svi veliki poslovi i u kućama se radi samo ono što se mora. 

»Pere se veš ako ima male dice, počiste sobe, prominju čiste tranjarice, pometu se dvorovi, ljudi sprimu ranu za živinu, krunju i krupu kukuruze, ako je Uskrs rano pa se još loži nacipu se drva. Majke i bake dotirivu ruvo za Uskrs, štirku uplete, popravlju zrnje... I sve redu u pridnju sobu, na krevet. Uživu u tome, a soba sva meriše. Ako imu više divojaka, pa i  ‘četaricu’, morao je biti novi i ‘okruglan’ i četarička marama. To sve sprimito čeka Veliku subotu i Uskrs da se cure opravu«, priča Marija. 

Tijekom Velikog tjedna šarala su se i vezla jaja. 

»Šarena jajca za dicu u gnjizdo, a vezena za divojke da bi darivale pravom momku, ako će se te godine udati za njega. Vezena jajca drtavicama ni zn’o svako pravit’ u Monoštoru. Vezla je strina Đulka Pelkova, nena Marija Iliškova i moja baka Evča, pa je i mene naučila. Dok sam sidila uz nju, pripovidala mi je ovo što ja sad pripovidam vama. Veziljama bi se donela jajca, zlatni papir u svakaki boja, od  kriškindla koji se čuvao u sveti knjiga. One bi ga savijale, pravile zvizdu, srce i cvit, to bi lipile na bilo zlato sa biljankem, a između bi metnile šljoku. Kad se osuši, onda se omotu drtavice oko jajceta. Gore se metne šiška od bili plantičica, a u sridini šiške sitni modri i plavi cvit i pletenčica za obisit«, prisjeća se naša sugovornica tog pravog umjetničkog rada starih Monoštorki. 

Posebice živo bilo je u obitelji gdje je cura spremala »paket« za momka. 

»Dolazili su rodovi da vidu šta je spakovala. Majka je od Božića čuvala kutiju od dadini cipela. Zamotal bi ju u bili jel’ plavi krep papir, pa bi metnila dva vezena jajceta za momka, svekrvi štofanu maramu, svekru čorape, staroj i staromu maramice, a ako je bilo i dice u kući metnula bi i dva lemuna (naranče). Kutiju bi svezala bilom plantičicom«, pojašnjava nam Marija kako se pakirao »paket« za momka i njegove.

  

Jajca i papučice

 

Paket je momku cura davala ne Veliku subotu. 

»Posli Uskrsnuća momak bi dopratio divojku kući, a ona bi mu rekla: ‘Čekaj malo oma ću doć’. Iznela bi mu ‘paket’ i rekla: ‘Evo ti zec dono štogot kod nas’. Ako je momak zdravo voljio tu divojku zafaljio bi se i brzo ga odno kući, jer su njegovi načuli da će dobit’ ‘paket’, pa su čekali. Svi sidu za stolicom i čeku. Nisu još ni šunku načeli. Momak ulazi, čestita Uskrs i meće paket na stolicu. Svi gledu, svakrva odveziva, pa kaže: ‘Ala su lipa vezena jajca i marama štofana’. Svekru se brkovi smiju: ‘Biće ove godine svatova’. Dica i stari uzimlju darove. ‘E sada možemo večerati’, kazaće majka, ‘ajde dada, da se izmoljimo, pa blagoslovi kruv i nariži svakome’. Pod večerom bi majku tentali: ‘Sad se brini za papučice vezene da divojka dobije za Petrov dan, a ti Marine najveće srce od kolača sa ogledalcima da si joj kupio posli podne’«, priča nam Marija. 

Na dan uoči Petrova momak je donosio nove papučice, a divojka bi ih obuvala na svetu misu. 

»Kad izađe prid crkvu, a rodbina i druge se okupu oko nje da vidu jel’ dobila nove papučice. Posli podne će joj Marin kupiti  veliko srce, koje je svekrva naručila. Uranila je još u pet sati, pa očla kod licitera da joj ostave srce, jer će se možda do posli podne prodati«, završava naša sugovornica priču o ovom monoštorskom običaju.

Ali ima još ponešto o tome da se kaže, jer nije uvijek to darivanje prolazilo najbolje. »Ako sverkrva nije voljila divojku, nije joj bilo po volji, kada bi momak doneo ‘paket’ bisno bi rekla: ‘Nosi ga natrag, baci ga priko kapije’. Dada bi je covo, ali nije vridilo, moralo se slušat. A bilo je i tako da je momak sakrio ‘paket’, pod krevet, pa su istrunili lemuni u ‘paketu’. Majka ne da, pa ne da, ali momak prid proštenje dovede divojku na viru. I opet su joj morali kupiti papučice. Bilo je i di su kod momka čekali ‘paket’, a on ga nije dobio, jer su divojkini branili. Zabavljali su momku – pijanac je bećar, i dada i stari su bili pijanci, volju se tuć. Šta će ti taki momak? Mani ga se. Neš mu sprimat ‘paket’. Naćeš boljeg. A divojka plače, kad ga volji, pa jedne subote pobigne na viru. Momak koji je čeko ‘paket’, a nije ga dobio, posli je po noći, kad je s pajtašima išo kući, dovuko prid divojkinu kapiju drva, kaku drljaču, stari cigala... Znali su isčupati klupčicu pa podmistit kapiju. A ujutru, kad majka urani, ima šta vidit. Budi dadu čisti i srdi se. Al šta će kad ima divojku. A dada samo kaže: ‘Bio je zec noćas’«, završava ovu zanimljivu priču Marija Turkalj.