Arhiv tekstova
Prolazi borme...
Faljnis, čeljadi moja. Moram vam se pofalit. Eto, ovi dana sve mi se navrzlo al sve mi nikako išlo od ruke pa sam svudan dospio. Fala Bogu, sve obašo, dosta ova moja bicigla i dura koliko je ajčim sirota. Taj ko je opravio, svaka mu čast. Ta bio sam dvared čak u Tavankutu, zvao sam i ovu dvojcu moji pajdaša, al to zaostanuto božem prosti... Nigdi sa salaša ni dalje od Ivković šora, al ja rešio bome pa sam, ta život prolazi kugod pankljika u bioskopu pa da čovik ne obađe što mu se nudi. Ne bi bilo red. Jeto na priliku u našem lipom Tavankutu, a to je misto di sunce grli Bačku i miluje toplinom vinograde i voćnjake, je bilo zdravo lipo kod Balažević salaša kad se priskakala vatra. Dica su bila sva ko na iglama, vridilo je otić samo zato da se vidi ta radost u dičijim očima a ne još kad smo se podsitili na našu mladost i lipe sefire na divojkama, a čakšire i gaće u pet pola na momcima! E, to su bila vrimena....A sad? Sidimo prid koje kakom škatuljetinom, otaleg nam pivaju ove što se tako oblače da mi se čini da bi mi manja sramota bila da iđem golušav. Pa onda po dana visti ko je s kim, ko je koga... Ta da vam ni ne divanim, tako mi dojadilo da ću obnovit naš stari salaš i odselit u njeg, a ko mi ponudi struju jel ove novotarije taj će fasovat i vijaću ga čak do Tukuljcove grede! Lipo skinem venjer i lampaš s tavana i dosta, a ne plaćat sto računa. Neg da vam ispripovidam: imali smo zdravo lipu misu u nedilju u našoj crkvi Prisvetog Trojstva. Došo nam kod nas proslavit župnik čak iz Kanade, a kod nas je bio na počelu službe.Velečasni Andrija Šipek je u Kanadi već trist pet godina, a eto sitio se našeg svita i rišio s nama slavit zlatnu misu.To nam borme više od političara divani kaki smo mi svit. Kaže moj rođo Joso: »Ta iđi, Braniša, otkad tebi političari divane? Ta ne vidiš da oni samo lažu i gledaje šta će maknit nuz kraj jel iznet u stranjske zemlje da ne plate porez? Niki dan sam načito u niki novinama da su starog sirotog čovika plenili zbog dvajst šest dinara duga, a privatni rekvirator naplatio mu ‘poso’ devetnejst iljada! Pa jel to pravo, kaži ti meni? Di su tu političari i di je vlast?« Ne možem kast da moj rođo nije u pravu. Dabome da jeste, al i ja sam načito u niki novinama da je jedan derančina dužan čak niki devesto osamdeset milijuna dinara poreza pa nikom ništa. Još je mažen i pažen i samo tako cinjen čovik. Neg, jel se vi spremate za bunjavačke pisme? E, ja borme naduvam gume, stražnju moram malkoc izbajlagovat manilom. Ta ni manila nije više prava ko kadgod: tiram dvi nedilje, pa se prožulja. Onda moram opet, što ova dica kažu »abdajtovat«, al pak – do varoške kuće će izdržat, a kandar nam i naš polgarmešter malkoc smekšo pa nas već jedared puštio u vićnicu makar samo da pivamo ako ne drugo. Dosta sam vam napripovido, iđem sitit Josu da ima kuću i kućište i da ga se bojtar zaželio, a ja se iđem spremat i dotiravat. Ajd, zbogom – do drukput.
