Arhiv tekstova
Sve se diže i pri neg struja
Niki dan bać Iva unišo u kujnu i izvalijo se na otoman, napolju se više ni moglo. Još od ujtru se latijo zalamat vinograd, pa veli dok izdura. Već oko jedanajst bila taka omarina da se jedva moglo dijat. A dobro je i fruštukovo, pa se potli nažburo vode, sve mu ni bilo dobro u trbuvu. Nusput naljo i polučak dudovače, njegov pokojni dida još kadgoda reko da je za najveći vrućina za žeđ najbolja rakija, pa je u žetvu uvik za pojasom nosijo rakije u tikvice. Vrtoši se po otomanu, naki bunovan veli malo će zapalit televiziju, lakše će zaspat, a i da vidi šta je novoga. Zapalijo baš u zlo doba. Taman najveći gospodar obnarodovo da će se struja dignit još pri Kirbaja. Ko da mu niko istreso kabov ladne vode na glavu, skočijo i sijo na otoman. Sa mu se istom koišta rastolmačilo samo po sebe. Eto, veli mu komšija Pera da je išo kupit niki šarofa, mora izopravljat biciglu, veli poskupili. Baka Stana za kućom niki dan išla donet kreča, kaže već je malo i sramota kaka je kuća iznatrag izguljita, veli poskupilo. Njegova pri nikoliko dana ošla nakupovat ništa za kolače, veli kanda će obadve cure dojt za Srce Isusovo, a možda i naj deran o starije. Ka je došla natrag, sva zapržatita, veli baš sve te sitnice nako ofanj poskupile. Bilo još toga. Pajtaš Stipa išo za nogu ko doktora u varoš, veli ne plati se više dvistopedes dinara, neg četiristo. Al štaš, moraš, ka boli, ne pita se šta košta. A veli, doktor popuščaje u abolantu nji pešest, sestra se razleti, pa odmota i zamota koliko stigne, on samo redom divani šta ko triba da kupi, jel više ništa o toga njegovoga ne mož dobit o države. To mora bit velika pamet, ka za frtalj sata bude gotov sa pešest bolesnika. A to je pešest put po četiristo dinara. I onda bi još štrajkovo što imade male nadnice. Bać Iva se pita šta taj i radi u tako male varoši, tako pametan i tako sposoban, a ni najveći, u najveće varoši i u vojne i u civilne abolante držu bolesnika najmanje po sata. Ošla u fabriku, pa ni njoje sirote baš ni bilo lipo. Eto, još prvać poskupijo i porez i globe i no što se plati ka vadiš nikake papire ako oćeš pravit legitimaciju i šta sve ne. I u države ko i u dućanu, najviše se diglo no što je i najjeftinije, a najviše čeljadi tako štogod triba. No, ni se baš sve doglo. Gazde se većinom uplašile novi troškova, pa spuščale nadnice. Ajd, Bogu fala, njegova se usrićila. Novi gazda od njezne fabrike reko da će rabadžijama dignit nadnice, a ne ko vaj o kojega je kupijo fabriku. I stvarno, nadnice jim lipo digo, al jim zoto udesijo tako da zote novce moru radit od zore do mraka. A noći jako kratke. Pa eto, ka se sve to podizalo i sad, ka je gospodar obnarodovo da će se pri Kirbaja dignit struja, prosvitlilo mu se, vidi on da se zoto i diglo sve drugo. Samo ne no što triba.
