Arhiv tekstova
Po bilom svitu...
Faljnis čeljadi moja, jevo iđem po avliji i sve niki zvižđukam ,a davno sam borme već bijo veso Ta kako ne bi zvižđuko, sad ćedu mi doć ova moja dva pajdaša na rakiju pa žurim ponamirivat to malo josaga i sve povirivam na tarabe kugod novalija na đuvegiju. Ova moja se smije pa veli da sam kugod dite al pak toliko mi se tog lipog trevilo ove nedilje da mi ni ovi iz vlade što se svaki dan štogod falidu nisu mogli pomutit veselje. A ko nebi čeljadi moja, ta ne iđe se svaki dan u svit molim vas lipo, a ja jeto u subatu bijo bome zvan i išo čak u Zemun na okupljanje ovi što pišedu pisme. Znate i ja pokadgod trevim napisat koju ričicu pa me se čeljad sitili Fala njim. A tamo sam upozno puno dobrog svita bome, a niko se nije ništa svađo ni istiravo, svi smo bili veseli i zajedno obalazili crkve, tvrđavu, bili na Dunavu... A jeee, kolika je to vodurina čeljadi moja, ni blizo mu nije naš do u Ivković šoru. Tako mi se sviđalo bit s tim svitom da vam ne možem ni izdivanit, a ovo naše kukanje i zapomaganje mi već otrlo i uši i čakčire. Ta taki svit triba izvokšovat u vladu i skupštinu, veso i nasmijan, što iskreno gledi u čeljade, a ne kugod ovi sad, uvik namrgođeni i bisni, a vamo gledadu kako će turit ruku kome u buđelar i izmislit kaku novu reštanciju jal kaznu. Došo sam kući sav kugod na krili, a kažem sam sebi: »Borme Braniša moraš i ti opravit vako štogod u našim Ivković šoru, ta i šor nije makar šta i ode je bilo fajin kadgod sela i starine.« Av, di su već ona dva zamandelije do sad, opet će me promać rakija ,a danas je i proštenje u kraj šora, bit će još kaka lipa misa, doćedu nam dva svećenika ,i naš a i iz Kera. I on je naš da šta je kad je odraso tute kod nas na Rvackom Majuru na salašu. Niki dan sam ga baš vidijo u varoši i kazo mi da će cigurno doć: »Hahaha, smije se ova moja, jeste da cigurno se tebi velečasni ispovido di će doć i kad, neg iđi već u dućan ,tribaš donet za kuću i fajin kruva, znadeš da će bit gostivi kad je proštenje, furtom divaniš o njim a ne staraš se.« Uf, čeljadi moja ta dobro i kaže žena, ja sasvim zaboravijo za goste božem prosti Iđem oma u podrum napunit balon i spremit bokaliće, ova dvojica kandar nećedu ni doć na rakiju Cigurno su i nji njeve gospoje potirale da se paštre oko proštenja Neg baš dobro, sad ću obodvojici na proštenju kupit par ovi kineski papuča nako iz zafrkancije ,a kad pitadu zašto ondak ću ji izafrkavat da su papučoši i da ne smidu od žena ni na rakiju ujtru u komšiluk otić. »Ta oćeš lil ti danas već mrdnit jel da ja sve radim sama«, bože kako je dreknila ispala mi čašica iz ruke. »Ta jevo iđem oma, ded mi samo kotericu, šta sam ti skrivijo da se tako dereš na me, iđem jevo već sidam na biciglu.« Ajd čeljadi moja sad stvarno moram ić, fajin je već odskočilo sunce, a i gosti ćedu se već počet skupljat na salaš a domaćina nema. Moram se čuvat jel će i meni kogod kupit papuče, a zna se ko nosi čakčire. Zbogom, divanit ćemo drukput.
