Arhiv tekstova
Svud oko bać Ive nikaka izbiranja
Bać Iva samo gleda i čita šta se radi i u zadnje vrime skoro svaki put ka vidi štogoda novo, siti se pokojnoga dade. Ne zna samo šta bi on reko na sve vo što se radi svudam okolo. Šta bi sad do da je živ, pa da se može š njim makar posvitovat. Jeste da je dada bijo po malo zadrt, al ka je taj štogoda proštodiro i reko, ne bi se lako pribunijo. Oma bi zno ošacovat i vo što se sad radi. Ne bi mu ni bilo teško, jel to više niko ni ne sakriva, sve se obnaroduje i na televizije i u novina i na radijonu. Istom prikažu kako se u kakegod općine izbirali, pa ka se poizbirali, a kadgoda još i prija, dok se izbiralo punom parom, dolazili nikaki u veliki crni lemuzina i pravili džumbus. Znalo tu bit i razbiti glava i pukniti rebara, a koj to radijo, nikako da se sporazumu. Vi kažu poslali ji ni, a ni ope velu, to vi sami tuču sebe i svoje, pa onda ope vi svima tolmaču da su ji došli tuč ni što jim ni pravo što su vi zadobili. I ka svako rastolmači po svojemu, vi kojima se tolmači skroz se pogubu, pa ne znu jel tude ko komu i metnijo šipak pod nos. A žandari ko i svaj drugi svit ćutu, gledu, pa ni sami ne znu jel bi se tu tribalo umišat, jel ne bi. Šta ako, ne daj Bože, iz crne lemuzine izajde kakigod veliki rod jel dobri o kakoga gospodara, pa još ako se taj ne boji ni žandara, nego jim oma šipak pod nos, eto belaja. Onda se zna ko će povuć klipak. A danas se jako lagano ostaje brez posla, pa ako gospodari nisu dobre volje, još mož i na sud. I žandari vidu da u ve države najbolje prolazi naj koji se baš puno i ne miša u svoj posov, pa velu zašto da se kola kidu baš priko njevi leđi? Ka vidi šta se svud oko njega radi, bać Ive sve ladnije okolo srca. Izgleda mu da će taj cirkus brzo i ko nji. Znade kako je pokojni dada uvik zno reč, ka igra mečka oko dvora, dojće i u dvor, jel tako štogoda. Eto i u njeve varoši se počelo talasat. Ni manje varoši ni više novina. Ko zna koliko koje radu po zakonu, al svit ji čita. Tude su i ni što trukuju u jedne varoši, al novce dobiju od druge. Čita bać Iva sve, a najviše no što je natrukovano na sokoćalu. Tamo se istom svašta obnaroduje. Pljuje vaj po nima, naj po vima, pa treći po prvima i drugima i onda se još najde četvrti, pa ošine po svima. »Ajde, šta si taki zaštodiran? Evo sam skuvala kafu, već sam se željna divanit s tobom«, veli njegova pa i ona sidne u prisunje. »Ta šta da ti kažem? Bojim se da neće skoro i ko nas ne crne lemuzine. Sićaš se da je još zimus počo nikaki šareni cirkus, ka je no jutro osvanilo puno veliki plakata, vada meter sa meter?« pita je i srkne kafu. »Ta kako ne bi, bilo krupno natrukovano da će nas nikaki vodit u bolje sutra«, veli njegova. »E, baš ti. Samo koliko vidim, ko nji su najviše ni što su prominjili puno partija, al uvik bili pod gospodarma. A ti će nas odvest ne u bolje sutra, neg u očin!« veli bać Iva i ope se zagleda u komšijcki zid.
