Arhiv tekstova

MILO ZA DRAGO (Bunjevačka narodna anegdota)

Neko dobri čovik imao veliku i vridnu knjižnicu. Jednoga dana njegov komšija uđe u knjižnicu i stane je udivljeno razgledati. Na kraju kaže:
»Dobri čovče, jel bi mi tili uzajmiti jednu knjigu na čitanje?«
»A«, veli dobri čovik, »nikom ne dajem knjige na čitanje da ih nosi kući. Ako baš želite štogod pročitati, site tu za moj astal i pročitajte«.
»Al’ kad vam kažem, zacigurno ću je vratiti«, uporan je komšija.
»Znate komšija«, nastavi dobri čovik, »ja sam ovu knjižnicu i stekao tako što sam knjige uzajmljivao i svakom rekao da ću je vratiti«.
Sutradan ode dobri čovik komšiji i zamoli ga:
»Komšija, imate l’ vi polivak?«
»Imam«, odgovara komšija.
»A jel’ bi mi tili ga uzajmiti da zalijem cviće?«
»Hoću«, kaže komšija, »samo ga nikom ne pozajmljujem izvan kuće. Već, ako baš hoćete zalivat cviće polivkom, evo tu je moja bašča, pa zalivajte!«