Arhiv tekstova

Faljnis čeljadi, borme mogu se ovi mladi sprdat koliko oćedu al kadgod je tako bilo, ako je bilo đurđevske, spasovske i dovske kiše bilo je puno u ambaru a i u čardaku, a imalo se šta i na pecu iznet. A sad samo nike farme, plastikače i nike moderne uncutarije,pa daj vode a triba ti brdo civi i to trajadu svega godinu dvi, a onda ji vućaje po njivama, ta kako i ne bi, nećedu ji valjdar pravit da trvaje, ko će njim ondak kupit za debele novce druge. Pa ondak priranu, pa sto vrsta otrovi a ondak se čudimo što nas furtom štogod boli ,zavrće. Eto niki dan kupijo Joso niki od ti jagoda pa se najo, kaže kad ga onda zavrnijo trbu, dobro što mu reterat nije zdravo daleko od salaša. Sad već i pilež drže u niki škrljetkama, av kako sad mogu ova dica munit koje jaje za sladoled, ta mi smo kadgod kad sladoledar prozvoni Ivković šorom za čas nakupili po guvnu desetak dvajst jaja i da vidiš sladoleda. No evo Periša me ismijava: »Ta iđi Braniša baš si smišan, ta koji ti sladoledar više muti sladoled od jaja? Nevdiš da su puni dućani oni sesova u štanicli, samo sladoledari ne kupidu na štaniclu već na meter i sladoleda koliko oćeš.« E zato nam tako i iđe čeljadi moja, sad se sve niki vesčinim da sam svatijo, kažedu mi pajdaši odavno da mi triba pet šest puta nacrtat i sve svatim, al izgleda mi da su imali pravo. Jeto svaćam da mi više državi ni ne tribamo, ta zato se ona ni ne paštri da sačuva ovu mladež da ne iđe po bilom svitu. Eto na priliku i taj sladoledar išo Ivković šorom, niko mu navuć jaja sa salaša, a sad jaja iz škrljetke, sladoled iz štanicle, meso isto iz škrljetke, imade i niki krumpir na gusto za minut... Doduše ne znadem di je taj rasto kad ga mož opravit za minut, valjdar nije u rajskoj bašči, božem prosti. Niki dan iđem kroz varoš biciglom kroz naše sokake i borme sam se moro zastat prid dosta kapija, a kad zavirim priko kapije a ono korov do struka, i tako fajin puta. Znate šta to znači ne tribam vas svitovat, to bome nije dobro čeljadi moja, te su kuće prazne, tamo se neće više dica sigrat, bit ružena, ist mašćom i pekmezom kruva, ta će dica divanit nikim tuđim jezikom,u nikoj tuđoj državi, neće ji majka i dida ni razumit kad jedared godišnje dođedu koji dan, šta kast, niko me štogod pritislo u prsima tute ispod prusluka da sam moro sać s bicigle, a kandar mi vitar i oko natrunijo pa sam moro otrt maramicom. Kad sam došo na salaš pripravijo sam višnjovac nuz ruku ,tribat će mi kad se doveče na vistima počmu falit i udiljivat jedni drugima koji kake dnolove od veliki škatulja a na njima nacrtani novci. 

Eto očle i dove čeljadi moja, iđem poskidat svenutu zovu s taraba i kapija, a vi ne zaboravite, u nedilju je proštenje u našem selu, kod naše lipe crkve Prisveto trojstvo, na početku Ivković šora će bit još kako lipo. Svi ste pozvani, nemojte mi se molit kugod mlada oću neću neg naprid. A sad zbogom, pozdravlja vas Braniša.